Krajem ove sedmice u Srbiju dolaze predstavnici Evropskog parlamenta na dogovore oko uslova za predstojeće izbore naredne godine. U suštini već je počeo letnji odmor i stajanka za političke i druge aktivnosti, sem onih rekreacionih. Istina, već izvesno vreme održavaju se razgovori o izbornim uslovima za stranke koje ne prihvataju uplitanje evropskih institucija, ali se ne može reći da je došlo do bitnog proboja u toj sferi. Najviše se to vidi kod javnih televizijskih servisa, RTS i RTV, gde nema relevantnih informacija o stanju u državi, a opozicija je i dalje skrajnuta na nultu tačku, i da su, po prisutnom mišljenju , ovi razgovori još jedno zamajavanjejavnosti. Koliko će evropski parlamentarci moći nešto da poprave teško je očekivati, jer sve je isto kao što je bilo, pa i gore. Osnovni zahtev opozicije je da se otvore javni TV servisi, barem šest meseci pre izbora, da se ti uslovi primere postojećim zakonima i evropskoj praksi. Po slovu zakona predsednički izbori slede u aprilu, tu su i beogradski izbori, i naravno, kao što je to predsednik Vučić najavio, i oni najvažniji, parlamentarni. Za sada ništa se ne zna, ni datumi, ni hoće li izbori biti razdvojeni, što bi se i očekivalo po nekim demokratskim uzusima. Po nekoj ranijoj praksi ne može se očekivati ni da Evropska unija uloži ultimativne zahteve za poštene i fer izbore, jer, kao što Čerčil reče neće Evropljani ovde živeti. Već sada je jasno da je potrošeno silno a tako dragoceno vreme, da se nije odmaklo od početka. Na primer, medijska slika je i dalje duboko režimska, a bez slobodnih medija nema ni demokratije. Sve televizije sa nacionalnom frekvencijom izrazito navijaju za Vučića i SNS, REM se pravi mrtav, dok se više od 60 odsto stanovništva u Srbijii informiše preko TV. Tridesetak odsto informiše se preko društvenih mreža, ali one, naravno, ne pružaju neku sigurnost i tačnost informacija. Ostalo je nekih desestak odsto koji čitaju novine, ali je to kao statistička greška, jer to su uglavnom čitaoci tabloida, Informera, ALO-a, Srpskog telegrafa, Kurira, koji se i po hiljadu puta ogreše o Kodeks novinara i istinu. Doduše, list Nova privukao je veliku pažnju javnosti, ali je veoma upitno kako posle desetak godina promeniti mantru istinitosti, a pogotovo mentalni kod nacije kad su čitave generacije odrastale uz rijaliti programe.
Nije za očekivati da će ova vlast prihvatiti iole fer uslove za izbore. Ako izgube oni gube sve, a mnogi bi trebalo da odu na robiju. Počev od predsednika države Aleksandra Vučića koji svakodnevno krši Ustav Srbije, a tu su i brojne kriminalne radnje. Šta sa rušenjem u Savamali, izgradnjom Beograda na vodi, Krušikom, Jovanjicom, aferom helikopter, sklapanjem milionskih ugovora, naravno u evrima, bez tendera… Realnija opcija je da do nekih prihvatljivijih uslova za izbore neće ni doći, a već se dobrano zakasnilo, i da bi trebalo očekivati, posle svega, da dođe do protesta i građanske neposlušnosti. To ne dovodi do rešenja, jer očigledni su primeri Belorusije ili Venecuele. Istina, tu je Evropska unija, koja itekako pomaže Srbiju, sa više od tri milijarde evra donacija, a dve trećine poslovne saradnje odvija se sa njom, ali ni to nije primarno jer tu je brat Si i Putin… Uz to Evropska unija ima svojih velikih problema, od pandemije do unutrašnih trvenja, da bi drastično promenila uslove za prijem u ovu najdemokratskiju asocijaciju. Ukoliko Srbija stvarno želi da bude njen član onda je na građanima da to pokažu, građaninu kao nosiocu suvereniteta. A to se ovde ne prima, s obzirom da se već 750.000 građana opredelilo da bude bespogovorni član jedne autioritarne stranke, bez mogućnosti individualiteta i onih sloboda do kojh istinsko građansko društvo drži i bori se za njega. Ostalo je poznato, na primerima Haitija, Dominikanske Republike, Turske, Rusije…
Dragan Eraković
