Podsticaji kasne, falsifikovan med ugrožava tržište pčelinjih proizvoda

Stanje u poljoprivredi – Željko Mijatović, Društvo pčelara „Cer“

Pčelari u Srbiji su u teškoj situaciji, imajući u vidu da se najavljuju novi konkursi za bespovratna sredstva, a mnogi još čekaju isplatu za prošlu godinu, kako za opremu, tako i za podsticaje po košnici. Problem su i loši prinosi, kao i pojava velikog broja falsifikata na tržištu koji ne podležu adekvatnim sankcijama.

-Subvencije za opremu i redovne, 800 dinara po košnici, još uvek kasne. Neki pčelari još uvek nisu dobili sredstva, a podneli su zahteve pre godinu dana. U februaru sam dobio podsticaje za košnice, za opremu još čekam isplatu, a zahtev sam podneo u septembru. Mislim da je u pogledu opreme situacija takva da je pitanje da li je i pola predviđenog isplaćeno, tako da većina pčelara čeka obećani novac- navodi Željko Mijatović iz Društva pčelara „Cer“, koji ima oko 200 košnica i više od 20 godina se bavi pčelarskom proizvodnjom.

Dodaje da pčelari nemaju kome da se žale, te da im samo ostaje da čekaju da se neko seti i konačno im da ono što im pripada. Navodi i da je cena meda dobra, ali su prinosi loši. Pretprošla godina je bila katastrofalna, prošlu je ocenio kao lošu zbog slabe ispaše, a ove godine zbog mraza čekaju da vide kako će proći bagrem.

-Bagrem se kreće od četiri evra početne do 6,7 evra trenutne cene na veliko, suncokretov med je sa dva došao na tri evra, a lipa je od 2,2 stigla do oko tri evra. Podrazumeva se da nešto ostavljam i za svoje kupce i prodajem na teglu, ostalo ide otkupljivačima- kaže Mijatović.

Prošle godine zbog kovida- 19 u Šapcu nije održan Međunarodni sajam pčelarstva, otkazane su i druge manifestacije sličnog tipa, ali se to nije bitno odrazilo na prodaju, budući da su takvi oblici izlaganja više promotivne, nego komercijalne prirode i od njih pčelari nemaju značajnu zaradu. Organizovane edukacije i savetovanja uglavnom su se preselile u virtuelni svet, budući da su, u zavisnosti od trenutne epidemiološke situacije, okupljanja ili zabranjena ili se mogu odvijati samo pod posebnim uslovima.

Budžet grada Šapca za ovu godinu je usvojen, oko 120 miliona je opredeljeno za poljoprivredu, ali Mijatović ne zna koliko je od tih sredstava namenjeno pčelarima.

-Prethodna vlast je izdvajala četiri miliona za pčelarska udruženja, pa je taj novac dalje raspoređivan. Tada smo razgovarali sa gradskim rukovodstvom pre usvajanja budžeta i otprilike smo znali šta da očekujemo. Nije mi poznato da li je sad bilo takvih razgovora, mene niko nije pozvao ni na jedan sastanak- objašnjava Mijatović, koji je donedavno bio na čelu DP „Cer“.

Tržište pčelinjih proizvoda je godinama unazad ugroženo i pojavom falsifikata, a za to je sasvim dovoljno pogledati cenu po kojoj se tegle prodaju. Nedavno je u našoj zemlji zabeležen i slučaj vrtića koji je otkupio med po ceni od svega 270 dinara bez PDV-a, što je tri puta niže od otkupne cene pravog, te je taj slučaj dalje procesuiran. Činjenica je i da se falsifikatori služe zaobilaženjem zakonskih okvira.

-Bagremovog meda nema dovoljno, što ostavlja prostora da tržište preplave falsifikati. Svako normalan vidi da na pijaci prodaju bagremov med po 300- 350 dinara, a otkupna cena je 6,7 evra. Šta znači natpis na etiketi „pekarski med“ i kako tako nešto uopšte može da se nađe na policama u prodajnim lancima? Ako u svom nazivu ima „pekarski“, ne može da bude med. O tome uopšte dalje ne treba da se priča, to se može regulisati tako da svako radi svoj posao, da inspekcija radi ono za šta je plaćena, ali je jasno da to nije slučaj i da nekome ova situacija odgovara. Ako postoje zakoni i uređen sistem, onda se uopšte ne postavlja pitanje prisustva takvog meda, niti načina kako ga eliminisati sa tržišta- naglašava Mijatović.

Apeli pčelarskih organizacija koji se ponavljaju iz godine u godinu ukazuju na to da voćari i dalje zanemaruju činjenicu da zakon zabranjuje prskanje bilja tokom cvetanja sredstvima otrovnim za pčele. Odbor za zaštitu pčela SPOS-a na odštampanim posterima podseća ih i da su na istom zadatku, te da imaju u vidu i da „pčele oprašivanjem povećavaju rodnost maline za 81 odsto, šljive 72, višnje 67, jagode 55, uljane repice 50, suncokreta 40, jabuke 38 i kruške 36 odsto“. U međuvremenu, krajem marta, resorno ministarstvo objavilo je Pravilnik o dodeli 50 posto bespovratnih sredstava u okviru projekta za konkurentnu poljoprivredu, koji uključuje i pčelarsku proizvodnju, a javni poziv za konkurisanje očekuje se oko 22.aprila.

D.Dimitrijević