Vodenica Dragana Pavlovića iz Tršića kod Loznice, jedina je u tom selu koja i dalje radi i melje žitarice 24 časa dnevno. Nekada je u Tršiću vodenica potočara bilo oko 30. Gotovo da nije bilo kuće koja je ili imala svoju vodenicu ili koristila neku od zajedničkih. Danas, samo je nekoliko njih sačuvano, a komercijalno radi non stop samo ova kod Dragana Pavlovića, nazvana „Đedina vodenica“ kako su Draganovog oca zvali.
„Dolaze ljudi, kupuju, vikendom najviše kada dolaze na izlet ovde u Tršić“, kaže Dragan Pavlović i dodaje da njegova vodenica jedina radi non stop.
„Ali, to je samo kad ima dovoljno vode u potoku, kada padne nivo, onda se kamen vrti sporije, te i brašna bude manje, nekada moramo skroz da je zaustavimo. Ovde meljemo pšenicu, domaći kukuruz, heljdu i speltu. Imamo te četiri vrste brašna i uspemo da prodamo“, kaže Dragan Pavlović iz Tršića.
Naš domaćin vodeničar, kaže i da od ovog posla ne može da se živi. Ali, njegova vodenica sačuvana je u okviru kuće u kojoj živi, te mu nije teško ni da radi, jer je u dvorištu.
„Renovirao sam je davno, na istom mestu je bila i vodenica koju je moj deda koristio. Napravili smo tako, da zimi ne moram uopšte da izađem iz kuće, već imam vrata i sa druge strane. Točak se vrti non stop, ja samo napunim koš sa kukuruzom“, objašnjava Dragan Pavlović vlasnik „Đedine vodenice“.
Kroz šalu, kaže da najviše kupuju oni koji dovode decu na ekskurzije, oni su takoreći stalne mušterije. Na naše pitanje da li su zadovoljni kupci kaže „Neki kažu, nismo zadovoljni ali smo došli da kupimo opet da probamo a kupićemo i sledeći put“ kroz smeh priča Dragan, aludirajući na čuvenu krilaticu „Zadovoljna mušterija uvek dođe i sledeći put“.
Đ. Mijailović
