Zadovoljan gost je najbolja preporuka
Na granici Mačve i Pocerine, u selu Gornja Vranjska, nalazi se „Magaza 2012“, jedinstven kutak za sve koji vole da dožive atmosferu pravog seoskog domaćinstva i svega što ono podrazumeva. Etno selo prepoznatljivo po osam specifičnih magaza svoja vrata otvara jednom takvom, pod nazivom „Magaza kod Belog“. Od ulaznog mostića preko nameštaja i enterijera, gotovo sve je domaćin Radovan Trifunović svojim rukama uredio i napravio. Posetioci, koji ovde dolaze iz raznih krajeva zemlje, ali i inostranstva, privučeni su domaćom trpezom jer se ovde, kako ističe, ništa osim piva ne kupuje.
Sve je počelo pre dvanest godina, sasvim sponatno, kada je Trifunović iz zdravstvenih razloga napustio posao prevoznika. Želeo je da stvori kutak za sebe i prijatelje, po svojoj želji i meri. Neopterećen stilom, vremenom, rokovima i namenom, uredio je prostor baš onako kako je želeo. Od komšije je kupio prvu magazu i tako je sve krenulo… Kako ju je otvorio, društvo se iskupilo, a onda su pristizale porudžbine sa raznih strana za pečenje i ostale proizvode domaće kuhinje. Tada je pomislio da bi iz te priče moglo da se rodi nešto. Ne nadajući se velikom profitu, radeći isključivo iz srca, nastavio je sa onim što najbolje ume i rezultati nisu izostali.
-Sve sam uredio onako kako sam zamislio, prema sopstvenoj želji da u tom ambijentu uživam. Iako nemam mnogo vremena za uživanje, budući da imamo mnogo posla, osećam veliko zadovoljstvo zbog toga što gosti prepoznaju uložen trud. Najdraže mi je kada mi se ljudi jave zato što im je neko preporučio ovo mesto i to najčešće tako i bude. Ljude ne možete prevariti. Ako im ne ponudite dobru uslugu, neće se ponovo vratiti. A lepa reč koja se prenosi od usta do usta meni je najbolja reklama- kaže Trifunović, koga smo zatekli u poslu, pa je često morao da odlazi da proveri kako napreduje pečenje.
Istovremeno, u prostoru iza glavne magaze, pokazao nam je dva objekta koja se preuređuju kako bi etno komlpeks dobio i smeštajne kapacitete, te bi gosti nakon okrepljenja i trpeze, mogli po želji i da prenoće. Oni će biti pušteni u rad najverovatnije već na proleće. Kako navodi domaćin, sve će biti urađeno na stari način, jer se ne mogu mešati „babe i žabe“.
Nedaleko odatle radi se pećina- podrum za domaće vino i turšiju, iznad koga je predviđena terasa. Za ovaj kutak veruje da će biti i najlepši u celom ovom ambijentu.
Za sve je potrebno ulaganje, a Trifunović ističe da je sve uradio sopstvenim sredstvima i uz pomoć supruge. Ipak, to što se lično brine o gostima za njega je dovoljna garancija da će biti zadovoljni pruženom uslugom. Na meniju se svakog dana nalazi domaća hrana, jagnjetina i prasetina, kulen, kobasice, mangulice, suvo konjsko meso, domaći kozji i dimljeni sir, ajvar, kuvano mleko, domaći sokovi, vino i rakija… Dok sedimo za stolom u magazi, otkriva nam da je imao zanimljivu ponudu jednog posetioca, ali je odbio. Naime, nudio mu je pet hiljada evra upravo za taj sto, koji je sam napravio.
Da uživaju u pogodnostima koje ovaj kutak nudi, dolaze iz Amerike, Holandije, Francuske…,a skoro polovina gostiju je iz Beograda, Sremske Mitrovice, Rume, Novog Sada… Za 15. septembar najavljeno je njih tridesetak, a iduće godine, kako su mu javili iz opštine, kroz ovaj prostor bi trebalo da prođe čak 400 gostiju iz celog sveta u jednom danu.
Domaćin kaže da nekad više posla ima zimi nego leti. Njemu je, međutim važno, da je sam svoj gazda i da dobra usluga bude najbolja preporuka.
-Mogao sam da zaposlim još neke ljude da rade, ali onda ne ih imao toliko gostiju. Niko na taj način ne bi mogao da pripremi obrok i da ga servira. Ja se trudim da to bude tako da oni zaista odavde odu zadovoljni, jer je zadovoljan gost za mene najbolja preporuka- zaključuje dok nas ispraća, uz obećanje da će nas zvati da zabeležimo masovnu posetu koju očekuje dogodine.
D.Dimitrijević
