Povodom osmog rođendana „Podrinskih“, u ponedeljak je održana tradicionalna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Već u devet sati sve je bilo spremno, ekipa Službe transfuzije na čelu sa dr Mitketom Brajićem, sve je radila kao po koncu. Prvi na pregledu i prva boca krvi, po službenoj dužnosti, Hanibal Kovač, glavni i odgovorni urednik. Kaže da se divno oseća, i da su novinari kao i „Podrinske“ društveno odgovorni činioci. Pogotovo za ovakve humane akcije, gde treba pružiti pravi primer. Četiri kreveta bila su dovoljna da se sve odvija bez napetosti i gužve. Drugi na redu bio je Milutin Dragaojević, a ubrzo na red dolazi i proslavljeni golman šabačke „Metaloplastike“ Miloš Karanović. S ponosom pokazuje svoju karticu dobrovoljnog davaoca krvi i uvek se rado odaziva pozivu „Podirinskih“. Tu je i Kleopatra Kovač, pomalo stidljivo i bojažljivo, ali sa osmehom, ispunjava svoju dužnost i kasnije potpisuje i donorsku karticu. U drugoj postavi su Ivan Kovačević, direktor lista i sekretar „Abraševića“, a odmah do njega – supruga Snežana. Ovo je retka prilika da se pored silnih poslova u „Abraševiću“ malo „odmore“. Uz puno smeha svi su propratili ovaj bračni par, koji su odmah nakon davanja krvi morali na svoje brojne zadatake. Krv su dali i Ivan Milošević, Miroljub Ignjatović, Marija Lazić, Branko Basta. Ignjatović, bivši radnik „Jugopetrola“ iz koga je otpušten, rado dolazi na poziv „Podrinskih“, i to mu je prilika da pokaže humanost, da svaki čovek da koliko može, a barem je krv plemenito pokloniti. Mariji Lazić je deseti put kako daje krv, a ova diplomirana ekonomistkinja iz Direkcije za puteve kaže da hoće da pomogne i hoće da bude u ovoj plementioj priči. Takođe, joj se svidela opuštena i pozitivna atmosfera u prostorijama „Abraševića“. I ona potpisuje donorsku karticu. Ukazuje da bi ovu karticu potpisala i ranije, ali nije bila u prilici, i da su građani nedovoljno informisani u tom pogledu, ali i da je doniranje organa neka vrsta tabu teme zbog posmrtnih obreda. Tako je njena rođaka, tridesetogodišnja mlada i lepa devojka dugo čekala na srce, i nažalost nije ga dočekala. Branko Basta, penzioner MUP-a, ni sam ne zna koliko je puta dao krv, sigurno više od 60 puta, i davaće i u buduće. Krv je dala i Dijana Jevtić, frizerka bez posla ali uporno traži posao. S osmehom raduje se ovakvoj akciji gde treba da se pokaže ljudska solidarnost. Veliku pažnju kao i podstreh daje dolazak TV ekipa. Prvo TV AS, a novinarka Ana Acan ume da oraspoloži sagovornike i da postavi prava pitanja. Ekipa TV Šabac sa novinarkom Ivanom Jelić uverzirana je u sve ono što se dešava na polju zdravstva. I ona, naravno kao i snimtelji, dali su dobar doprinos akciji. Milena Vujković davala je krv i ranije i kaže da se posle toga oseća mnogo lakše i lepše. Posebno joj je drag sendvič, jer nigde nije tako ukusan, kao kada posle humane akcije. Oko pola jedanaest dolaze i pokloni. Prvo velika slika, pejzaž, slikara Željka Dragićevića, koji će ubuduće krasiti prostorije Služne transfuzije. Doktor Brajić je ganut, jer u ovakvom poslu mnogo znači podrška, pogotovo ako je to lepa slika. Slaktiše „Pionira“ iz Subotice užurbano predaje rekorder po broju utakmica u „Metaloplastici“ Vladica Spasojević. Kaže da slatka kuća „Pionir“ uvek podržava ovakve akcije, i da mu je drago što učestvuje u tome. Naravno, čokoladice i ostali slatkiši podeljeni su ženskom delu dobrovoljnih davaoca. Penzioner Borivoj Nikolić, dao je krv više od 50 puta. Kao radnik „Zaštite bilja“ upala mu je kisleina u oči, ali je srećom peživeo. Davao je krv i u vojsci, a posebno mu je drago što učetvuje u akciji „Podrinskih“. Davaoci se smenjuju kao na traci, u vedrom i šaljivom raspoloženju. Tu su i Mira Ralić, Bojan Nikolajević, Nikola Mašić, Slobodan Mijailović. On je kao bivši vaterpolista i sadašnji čelnik Sportskog saveza vrlo brzo ispunio kvotu, i drago mu je što može da pomogne. Novinarka Radio Šapca Svetlana Ceca Ljubić najviše od svih medijskih poslenika je promovisala dobrovoljno davalaštvo krvi. U novinama kao i na radiju pravila je reportaže i portrete najhumanijih davaoca, a svaku akciju je ispratila sa punim srcem. To joj je neka vrsta specijalnosti jer joj je brat lekar i godinama prati aktivnosti Medicinskog centra. Ne želi da da izjavu. U prvi mah nije uspelo iz desne, pa je dala levu ruku. Posle svega sa zavojima na obe ruke rekla je da je „dala sve“. Avdi Eganoviću bio je rođendan, a dao je krv 65. put. I uvek će, kako je obećao ovaj radnik JKP „Stari grad“, kada bude u mogućnosti učestvovati u ovakvim akcijama. Tu je i Marija Ercegovčević, koja je po 45. put dala krv. Svojim komentarima uveseljavala je sve davaoce kao i ekipu iz transfuzije. Sudentkinja Visoke hemijsko-tehnološke škole Jasmina Lazić dala je krv četvrti put. Rodom je iz Ljubovije, i kaže da svako ko je human mora dati lični primer, nikad se ne zna kome krv može zatrebati. Svoj puni doprinos dali su i Milan Đupavac, Željko Pandurević, Zoran Marinković, Mitar Popović. Jasmina Ivanković, kao u prolazu dala je krv. S obzirom da je bilo puno posla u „Abraševiću“ prepustila je svoje mesto onima koji su žurili, a posle svega, sa osmehom je otišla da radi brojne poslove koji su pred njom. Milan Perić, bivši rukometaš „Metaloplastike“ i vlasnik kafića „Art“, uvek je tu kad zatreba, i veliki je prijatelj „Podrinskih“, kako kaže – doživotno! Svoje šale neumorno je delio i kod davanja krvi ali i u kuhinjici.
D.E.
-Želeo sam da donesem simboličan poklon doktoru Draganu Milovanoviću, Kulturno- umetničkom društvu „Abrašević“ i „Podrinskim novinama“ i velika mi je čast što sam danas ovde. Prošlo leto je za mene bilo nezaboravno. „Abrašević“ slavi 110, a „Podrinske“ osam godina postojanja i želeo sam da i ja svojim slikama ulepšam slavlje i ostavim nešto što će da im ulepša radni ambijent i obogati prostor u kome provode vreme – slikar Željko Dragićević iz Sovljaka
– Danas sam ovde da bih podržala akciju „Podrinskih“. Ovo je jedan veliki i human dan, dan kada pomažemo ljudima. Do sada sam dala krv četiri puta i moj motiv je da pomažem bolesnim ljudima kojima je potrebna pomoć, a ovo je najjednostavniji način da to i učinimo. Ko god može, treba da učini isto – Ivana Milošević iz Slepčevića, ugostitelj.
– Za mene je ovo prvo iskustvo ove vrste, ali sigurna sam da neće biti i poslednje. Žao mi je što i ranije nisam bila u prilici da pomognem i sada kada znam da to iziskuje samo malo našeg vremena, a znači mnogo, planiram da to činim i ubuduće – Kleopatra Kovač, Šabac
– Ovo mi je deseti put da dajem krv, ali prvi put da to učinim u ovom ambijentu i u organizaciji vašeg lista. Lepo je što ste se setili da organizujete ovakvu akciju, nadam se da ćete nastaviti da to činite i narednih godina, a ja ću se vrlo rado odazvati vašem pozivu, jer smatram da nekoliko minuta našeg vremena nekome zaista može da spase život – Marija Lazić, odbornik ZZS u Skupštini grada Šapca
– Žene nažalost ne mogu da daju krv tako često kao muškarci. Do sada sam dala krv 25 puta, a volela bih da sam mogla i više. U Šapcu radim poslednjih pet godina i juče sam u novinama pročitala vaš poziv za učešće u ovoj akciji. Veoma lepo se osećam. Smatram sebe humanom osobom, jer volim da pomažem ljudima, ne samo na ovaj, nego i na svaki drugi način na koji mogu to da učinim – Mira Ralić, Viši sud Šabac.
– Mislim da je bolje da dajem krv, nego posle da tražim. Treba razmišljati preventivno, nikad ne možemo znati da li ćemo baš mi biti u situaciji da nam je potrebno ono što možda danas drugima uskraćujemo – Milenko Vujković, Direkcija za puteve
– Mislim da je ovo jedan human čin i da ovim činimo jedno dobro delo. Na ovaj poziv bi trebali da se odazovu svi oni koji to mogu da urade, jer krvi nikad nije previše, uvek je potrebna, ne samo ovde na lokalu, nego i na bilo kom drugom mestu. Ovakve akcije treba češće da se organizuju i svi ljudi koji su u mogućnosti treba da im se odazovu – Milan Đupovac, Sportski savez Šabac
– Ovo mi je šesnaesti put da dajem krv i mislim da to jeste humano delo, jer naše malo nekom će mnogo da znači. Pozvao bih sugrađane da se odazovu u što većem broju i daju krv, jer nema lepšeg osećaja nego kad znate da ste nekome pomogli. Žao mi je što igrači nisu bili u mogućnosti da dođu. Većina ih radi, drugi su na fakultetima, ali sam siguran da će kad im se ukaže prilika i oni učiniti isto – Mitar Pavlović, ORK „Mačva“
D.D
Dr Mitke Brajić, šef Službe transfuzije krvi, kaže da ovakve akcije mnogo vrede. Jer do kraja godine predstoji im još akcija u „Hemofarmu“, i to su rezerve krvi do kraja januara, koji je praktično neradni meseca. Ova služba godišnje sakupi četiri hiljade jedinica, što je dovoljno za sve pacijente koje opslužuje Opšta bolnica sa 610 kreveta. On napominje da se krv obezbeđuje i za pacijente iz Šapca koji se leče u drugim zdravstvenim ustanovama.
I kao jedna od najuspešnijih službi transfuzije, ova pri Šabačkoj bolnici za terensko prikupljanje ima svega četiri kreveta gde se smeštaju dobrovoljni davaoci krvi. Dva kreveta su moderna, nabavljena su iz inostranstva, i svaki vredi po hiljadu evra. Međutim preostala dva kreveta su praktično ručna radinost, nastavljana i prepravljana, i pitanje je dana kada će pući platno. Puno puta je tražena pomoć da se nabave dva kreveta, svi obećavaju, kažu nije to ništa, a opet niko i ne pomaže.
Na području Šapca potpisano je nešto više od tri hiljade donorskih kartica. To je dobar rezultat na nivou Srbije, ali ukupno na ovom polju se mnogo zaostaje. Marija Knežević, koja godinam istrajava na ovom poslu, kaže da bi pitanje donorskih kartica trebalo rešiti sistemski, kao što je to u Hrvatskoj. Nedostaju usaglašene akitvnosti, nema inforamcija, a svakako bi građani učestvovali u tome. Međutim, donorima se mora izaći u susret, jer jednostavno malo ko ima vremena i hoće da dođe u bolnicu i potpiše donorsku karticu.
