Bezbroj je primera koliko su, svima, ti “podobni” uvek i svuda nanosili zlo. O tome se može napisati još jedan: “Rat i mir”.
Podoban je eufemizam za – nerazumno poslušan. Mada je veliko pitanje i kako se danas tumači to, biti razuman. Nekako mi ta nerazumna poslušnost baš nije išla od ruke. Valjda i zbog nauke kojom sam se bavio celoga života. Sledi diskutabilna priča.
Pregledao sam zadatke iz matematike na prijemnom ispitu za upis u srednju školu. Zadaci su bodovani sa nula – jedan, ili nula – pola – jedan. Po mom stručnom mišljenju, u jednom zadatku je postojalo to pola (pola boda za pola zadatka), što ključem bodovanja nije bilo predviđeno. Desilo se da je samo jedan učenik rešio baš tu spornu polovinu zadatka.Ostali su zadatak rešili ili pogrešno ili sasvim tačno.
Tom učeniku je nedostajalo pola boda za upis. Minimum je bio deset bodova, od dvadeset mogućih, a on je imao devet i po. Iz srpskog jezika i književnosti je imao devetnaest od dvadeset mogućih, a želeo je da upiše društveni smer. Bio je i uspešan sportista. Šta biste vi uradili?
Moj odgovor sledi posle uobičajenog:
Možemo li bolje?
Učeniku sam, suprotno ključu bodovanja i mišljenju “podobnog” supervizora, predstavnika Ministarstva, dodao tih pola boda.
Napominjem da njegovim upisom niko nije oštećen, odnosno time ostao neupisan. Nakon kraće polemike, supervisor je ljutito pozvao Ministarstvo, da prijavi ponašanje neposlušnog profesora. Na veliko zaprepašćenje autoritarnog službenika, Ministarstvo je prihvatilo učinjenu stručnu korekciju bodovanja. I učenik je, nakon četiri godine, uspešno završio željenu srednju školu.
Šta je tu diskutabilno?
Nikako nije dobro ako neka “korekcija ključa bodovanja” nije stručan, dobronameran, pošten i pravedan čin. A za to nam treba veliki tim stručnih, dobronamernih, poštenih i pravednih. U koje imamo opravdano poverenje.
Umesto toga doživljavamo da ni recitator nije podoban i nije poželjan učesnik promocije, ako ne podržava one koji su u tom trenutku na vlasti?!
