Miroljub Kurtović je podneo privatnu tužbu protiv Marjana Dukića, 15.11.2024. godine, za krivično delo uvreda po člnau 170 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakona.
Navodima u obrazloženju podnete krivične tužbe Miroljub Kurtović je priznao krivična dela koja je počinio u postupku resitutcije, tj. podnetog zahteva za vraćanje oduzete imovine.
On navodi da je po predmetima 46-006968/2014 i 46-003204/13 podneo preko 2000 zahteva za vraćanje kat. par. koje su oduzete njegovom pravnom prethodniku Pavlu Kurtoviću.
U toku celog perioda rešavanja zahteva za vraćanje oduzete imovine nijednim pravosnažnim pravovaljanim dokumentom Miroljub Kurtović nije dokazao da je u momentu konfiskacije, 23.03.1946. godine, Pavle Kurtović bio vlasnik konfiskovane imovine.
Posle oslobađanja bivše Kraljevine Jugoslavije u narodnooslobodilačkom ratu, od 1941. do 1945. Godine, formirana je F.N.R. Jugoslavije u čijem sastavu je Republika Srbija. Novoformirana država je radi obezbeđenja svojih interesa donosila zakone kojima je oduzimana zemlja od veleposednika. Zakonima o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, komasaciji, sekvestaciji i drugim zakonima posle 9. marta 1945. godine donela odluku o podržavljenju orgomne imovine i prenosu iste u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu imovinu.
U tom cilju sačinjavali su posedovani listovi, referati i druga akta kojima je navedena imovina koja je dobila novonavedenu namenu. Po tom osnovu izvršena je konfiskacija celokupne imovine Josifa J. Kurtovića i navedeno je da se konfiskuje imovina Pavla Kurtovića koji je proglašen narodnim neprijateljem.
Po zahtevu Koste Kurtovića, sina Pavla Kurtovića 2006. godine, Pavle Kurtović je opravdano rehabilitovan, jer je lišen života iz ideoloških razloga bez pravičnog suđenja.
Svedočenje Koste Kurtovića sud je u celosti prihvatio kao istinito. Pored činjenica koje su istinite i bile osnov za rehabilitaciju, Kosta je naveo i jednu neistinu – laž. Svedočio je da je Pavle nasledio ogromnu imovinu od Laze Kurtovića (Mihailo Kurtović prozvan Laza) 1938. godine, što nije tačno.
Testamentom Josifa Kurtovića pod 4 je navedeno citiram “(Kosti Pavla Kurtovića predavaču Šabačke gimanzije i Mijaila prozvanog Laza Pavla Kurtovića, isključujem iz nasleđa mog imanja…. Mijailu Pav. Kurtovića, zvanom Laza jedan put za svagda (2.000) dve hiljade dinara“), kraj citata. Pošto su svih šest naslednika bili pomrli niko nije ni mogao prigovoriti da je taj deo svedočenja neistinit, pa samim tim za istu se nije mogla utvrditi odgovornost.
S obzirom da je po testamentu Josifa Kurtovića sva nepokretna imovina zaveštana kao zajednička i nedeljiva zbog primene fideakomisa, ništa od konfiskovane imovine nije se vodilo 23.03.1946. godine na Pavla Kurtovića.
Po izvršenoj raspravi po testamentu Josifa Kurtovića, 01.02.1903. godine (pod br. 29770 pred sudijom Sv. Radović), naslednici su se dogovorili i izvršili podelu kat. parcela i objektima na njima za varošku imovinu Šapca. Podeljeno je ukupno 17 kat. par. u ukupnoj površini 2.86.23 ha. Devet kat. par. podeljeno je između Pavla, Leposave i Milice i to Pavlu 14/20, a Leposavi i Milici po 3/20. Pavlu su pripale kat. par. 585, 725, 731, 792, 724 i 657 i samo kat. parcele nastale premerom 1961. godine iz ovih kat. par. mogle su se uvrstiti u vraćanje u naturalnom obliku uz poštovanje Zakona o vraćanju i obeštećenju. Sva ostala nepokretna imovina (kat. par.) ostala je kao zajednička i nikada nije deljena. Po ukidanju FIDEIKOMISA u Kraljevini Srbiji 1912. godine i Kraljevini SHS 1921. godine testamentom navedeni UŽIVAOCI postaju vlasnici delova imovine bez opterećenja u procentima koji su navedeni voljom testatora. Na osnovu toga po premeru iz 1961. godine nema zakonskog osnova da se bilo koja parcela vraća u naturalnom obliku, već Miroljub Kurtović može i ima pravo na pripadajuće OBEŠTEĆENjE.
Sve napred navedeno pri podnošenju zahteva za vraćanje, odnosno obeštećenje znali su Kosta i Miroljub Kurtović i zahteve su mogli podneti za pripadajuće pravo po TESTAMENTU Josifa Kurtovića.
Zloupotrebljavajući ČINjENICU da su svi testamentom navedeni naslednici pomrli, da Državno pravobranilaštvo odeljenje u Valjevu, Gradsko pravobranilaštvo grada Šapca i građani ne poseduju i ne znaju kako je i kome imovina zaveštana, podnose se zahtevi za vraćanje imovine za koju ne postoji pravosnažna i pravovaljana dokumentacija.
Dokaz prednjih navoda je i rešenje Gž. 529/54 kojim su potvrđena prava vlasništva za kat. par. koje su dobile Leposava i Milica podelom sa Pavlom Kurtovićem. Navedenim rešenjem sud je usvojio žalbe žalioca i u stavu 4 obrazloženja naveo citiram: „Po članu 83 st. 2 Zakona o izvršenju kazne, mere bezbednosti i vaspitno-popravnih mera osuđenom licu oduzima se samo ona imovina koju je ono imalo u vreme pravosnažnosti presude“. Pošto je Pavle Kurtović podelom posle 01.02.1903. godine proglašen vlasnikom 6 kat. par. samo one su mogle biti konfiskovane kao njegove, a za ostale po premeru iz 1961. godine nema pravnog osnova za vraćanje u naturalnom obliku, već se može dobiti OBEŠTEĆENjE u skladu sa Zakonom o vraćanju i obeštećenju.
Miroljub Kurtović je znao, ili je morao znati, da imovina po premeru iz 1961. godine nikada nije bila vlasništvo Pavla Kurtovića, već je zaveštana kao ZAJEDNIČKA, a ukidanjem FIDEIKOMISA postala SUSVOJINA svih naslednika ili njihovih naslednika bez opterećenja i prefiksa UŽIVAOC.
Iako je to znao, Miroljub Kurtović je u nameri i svesno da ostvari ogromnu imovinsku korist podnosio zahteve za vraćanje imovine koja nije nikada bila isključivo vlasništvo Pavla Kurtovića.
Pozivanjem na svedočenje da je Pavle 1938. godine nasledio ogromnu imovinu uspeo je da obmane Agenciju za restituciju P.J. Kragujevac, nadležna Ministarstva i sudske organe. Vršio je uknjižbe na svoje ime kat. par., a da za to nije imao validnog pravnog osnova. Sva pozivanja na Zakone donete posle 9. marta 1945. godine, uredbe i propise mogu se smtrati ništavnim, jer jedini pravni, pravosnažni i pravovaljani akt za ostvarivanje prava po Zakonu o restituciji je TESTAMENT Josifa Kurtovića i volja testatora.
Pošto je Miroljub Kurtović u obrazloženju krivične tužbe priznao da je podneo zahtev za vraćanje za više od 2.000 kat. par., samim tim je priznao svoja krivična dela.
Ja sam pregledom ogromne dokumentacije o imovini Josifa Kurtovića došao do velikog broja dokumenata (presuda, rešenja i odluka nadležnih sudova i drugih institucija) koja su postala pravosnažna. Na osnovu istih može se nepobitno zaključiti da je Miroljub Kurtović prikrivajući činjenice o testamentu Josifa Kurtovića ostvario veliku imovinsku korist na štetu države Srbije, grada Šapca, Udruženja penzionera i ogromnog broja građana Mačvanskog okruga.
Tužbe koje je podnosio i podnosi, imaju za cilj da me zaplaši i time spreči iznošenje činjenica i dokaza za svoje nezakonite radnje.
Za svaki prednji navod posedujem dokument koji dokazuje istinitost mojih navoda u ovom i svim prethodnim obraćanjima javnosti.
Ja sam se obraćao svim nadležnim i nenadležnim sa ciljem da se uključe i doprinesu da se po zahtevu Miroljuba Kurtovića reši pitanje njegovih prava u skladu sa Zakonom o vraćanju i obeštećenju i time prekinu nezakonite radnje i proglase NIŠTAVNIM sve donete presude, rešenja, zabeležbe i uknjižbe u katastru.
Moji navodi da sumnjam da je Miroljub Kurtović vršio podsticaj kod nadležnih da se njegovim zahtevima udovolji bez pravovaljane dokumentacije i dalje stoji.
Po ko zna koji put da ponovim.
Podneo je tužbu za vraćanje kat. par. 776/1 sada 6222/1 i objekta Doma penzionera na istoj. Mojim pronalaskom dokumentacije dostavljene Državnom Pravobranilaštvu odeljenje u Valjevu i gradskom Pravobranilaštvu grada Šapca, podnete su tužbe i tužba M. Kurtovića da mu se ista vrati je odbijena. Presudom Upravnog suda 10 U.27320/22 i 23 U. 29005/22, kao i rešenjem Vrhovnog suda Srbije Uzp. 108/23 pravosnažno i pravovaljano je odbijena neosnovana tužba Kurtovića. Međutim, M. Kurtović već je u RGZ službi SKN Šabac na svoje ime uknjižio deo kat. par. 776/1 sada 6222/1. Uzurpirao je deo Doma penzionera u ulici Karađorđevoj 34 i posle rešenja Vrhovnog suda R. Srbije od 06.02.2023. godine iz istih sam treba da se iseli i preda ih Udruženju.
Očekivao sam da će institucije i pojedinci kojima sam se obraćao preduzeti potrebno da se pitanje zahteva Miroljuba Kurtovića reši u skladu sa Zakonom.
Pošto nisam obavešten, obratio sam se časopisu „Podrinske novine“ kako bi se informisala javnost i da bi se problemi rešili na teritoriji gde su i nastali.
Ponovo se obraćam „Podrinskim novinama“ da o mojim saznanjima obaveste javnost i ako u kratkom, tj. razumnom roku ne budu preduzeti konkretni postupci rešavanja ovog problema, biću prinuđen da preduzmem potrebno na radikalizaciji problema.
Očekujem pomoć i angažovanje ugroženih građana kojima su uskraćena Ustavna prava. Za dodatne informacije tel: 066-411-892.
Marjan Dukić
