Bolest bubrega je podmukla, često bez ikakvih simptoma, a ukoliko se ne otkrije na vreme i ne počne sa lečenjem, može napredovati do momenta prestanka rada bubrega, upozorava dr Katarina Ostojić–Bukvić, nefrolog u Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu. Smrtnost usled oboljenja bubrega u svetu je trenutno na osmom mestu, a za samo 16 godina procenjuje se da će na ovoj neslavnoj listi zauzeti petu poziciju. Deo rešenja da se ne ostvare ove sumorne prognoze je u preventivi, objašnjava dr Ostojić–Bukvić.
Već 18 godina Svetski dan bubrega obeležava se drugog četvrtka u martu, a ove godine kampanja je posvećena hroničnoj bubrežnoj slabosti. Pod sloganom „Zdravlje bubrega za sve“ namera je da se skrene pažnja na što ranije otkrivanje, a posebno na ono što svako od nas može da učini kako bi se predupredilo nastajanje i razvoj bolesti.
– Ako se izuzme nasledni faktor, među vodećim uzrocima hronične bubrežne slabosti i dalje su dijabetes, povišen krvni pritisak, gojaznost. Bolest se razvija i usled upotrebe i zloupotrebe lekova, najviše analgetika. U porastu je pojava maligniteta, samim tim i upotreba radio i hemio terapije koja oštećuje bubrege. Takođe, u porastu je i pojava kalkuloze koja može biti jedan od glavnih uzročnika hronične bubrežne slabosti – kaže dr Katarina Ostojić–Bukvić.
Kako bi se bubrezi očuvali često je dovoljno primeniti nekoliko jednostavnih saveta: fizička aktivnost, redovna kontrola šećera u krvi i krvnog pritiska, pravilna ishrana, unošenje bar litre i po vode dnevno, izbegavanje cigareta, oprez sa lekovima protiv bolova, kao i redovna kontrola svih onih koji imaju genetske predispozicije za ovu bolest ili neku drugu bolest koja može dovesti do oboljenja bubrega.
– Kada se otkrije bolest bubrega, ishrana je veoma bitna posebno u poodmaklim stadijumima bolesti. Treba da bude bez soli, jer sva hrana u sebi već sadrži so. Preporučuje se pečenje, kuvanje i barenje voća i povrća. Bubrežnim bolesnicima zabranjena je pržena i pohovana hrana, gazirana pića, masni sirevi i grickalice. Gojaznost se pojavljuje možda kao jedan od glavnih faktora koji dovode do razvoja kardiovaskularnih i endokrinih bolesti, pa osim adekvatne ishrane, preporučuje se i umerena fizička aktivnost u skladu sa godinama pacijenta i osnovnim oboljenjima – savetuje dr Ostojić–Bukvić.
I zvanično nefrolog
Doktorka Katarina Ostojić–Bukvić u Službi nefrologije sa dijalizom radi već deceniju, a nedavno je položila subspecijalistički ispit i zvanično postala internista nefrolog. Ovim je ostvarila davnašnju želju da se usavrši u oblasti koju, kako je istakla, malo ljudi u svetu radi, a naš kraj je poznat po oboljenjima bubrega.
– Kada je raspisan konkurs za Službu nefrologije sa dijalizom nisam imala dilemu da li da se javim. Do tada sam godinu i po dana radila u Službi za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja. Dve godine kasnije dobila sam specijalizaciju iz interne medicine, a prošle godine upisala i subspecijalizaciju iz nefrologije – priča dr Ostojić–Bukvić.
