Nekada 29. novembra, sada kad ko stigne:
Nekada se 29. novembra obeležavao Dan Republike. Kako je to bio neradan dan, on je bio rezervisan za tradicionalni svinjokolj. Sada, većinom se zimina kolje vikendom ili nekim drugim neradnim danom, ali i dalje se ovaj datum vezuje kao idealan za svinjokolj.
Taj dan se porani, sprema se vruća voda, čisto posuđe, svinja od skoro 200 kilograma, i svinjokolj može da počne. Danima se domaćini pripremaju za ovaj dan, a neretko se ostane do kasno u noć. Mnogo posla ima, sve treba spremiti, kad majstori stignu. A komšije su uvek tu da pomognu, kažu ništa im nije teško.
„Ništa mi nije teško da radim, najteže mi je kad vidim da domaćin ne radi ništa. Danas ovde koljemo osam „pajceka“, a to sve ide u suvo meso, šnicle, kobasice, čvarčići, mora se pripremiti, duga je zima“ kaže Dragan Makević iz Drenovca.
Svako ima svoj zadatak, jedni napolju kolju, drugi seku meso i pripremaju za sušenje i čvarke.
„Ako mislite da budete zdravi, jedite domaće meso. Mi svake godine gajimo svoje svinje i ovako ih sami koljemo i obrađujemo meso. Ovo je sva vakcina koja nam treba, nema ništa lepše“, kaže Ljubisav Šobić – Duca, koji je zadužen za sečenje mesa u šnicle i za vešalice koje će ići u pušnicu na dimljenje.
U svakom selu, zna se ko je najbolji majstor, kog komšije zovu da pripomogne. Prepoznajemo ga po veštim rukama i oštrom nožu.
„Pa kažu da sam ja najbolji, ali oni se to samo šale. Svi smo mi isti, ceo život radimo ovo, već smo se naučili. Evo ja pripremam šunke, obrađujem ih da mogu da se okače. Volim da pomognem komšiji oko klanja, ali još više volim da pomognem kad se proba meso, što se vidi po meni“, kroz šalu objašnjava Tadija Makević – Tale.
Istog trena kad se meso iseče, mora se i probati, uvek ima neko ko je zadužen za roštilj. Jovan Šobić kaže da se krmenadle odmah bacaju na roštilj, kako bi se probalo. Vredni majstori moraju nešto i da ručaju, a najbolje je sveže meso sa roštilja.
Raspodela radnih snaga pokazuje da su muškarci glavni, iako se ne vidi, vredne ruke domaćice su uvek tu.
„Žene se ne vide, ali mi danima pripremamo za klanje. Treba oprati posuđe, pripremiti alat, onda kada dođe taj dan, pripremam majstorima doručak, kafu, sok, piće. Umesim kolače, da se zaslade, ali svi radimo podjednako, kad je taj dan, onda smo svi upošljeni“, kaže domaćica Jasmina Šobić.
I onda, do kasno u noć, traje svinjokolj. Danas kod jednog, sutra kod drugog komšije, sve dok svi u selu ne pripreme dovoljno za zimu.
Đorđe Mijailović