Studentsko izjašnjavanje o nastavljanju blokada ili o povratku redovnoj nastavi i ispitima
Vekovna uzorna akademska tradicija nas obavezuje da na Univerzitetu i njegovim fakultetima moramo da delamo slobodno, solidarno i profesionalno, lege artis, nipošto podeljeni, ne jedni protiv drugih a ni jedni naspram drugih, čak ne samo jedni uz druge – nego zajedno, profesori i studenti, jedni s drugima.
Da podsetim: pre nekoliko meseci, na sednicama Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu podržana su sva četiri studentska zahteva proistekla iz one preteške smrtonosne novembarske novosadske drame, tako što je odlučeno je da se pristane uz stav Proširenog rektorskog kolegiuma Univerziteta u Beogradu. Potom, posledično, da se, povodom predloga fakultetskog studentskog Plenuma/zbora – prekine, odnosno odloži redovna nastave, kao i da se za kasnije „pomere“ dolazeći ispitni rokovi. Sve to – dok traje FAKTIČKA nemogućnost njihovog održavanja usled studentske blokade (zgrade) Fakulteta do potpunog ispunjenja celine studentskih zahteva.
A evo, proteklih dana, Dekanu i Nastavno-naučnom veću Fakulteta upućen je pisani predlog, poslat i Rektoratu, od strane jednog broja studenata koji su protiv blokade (sebe u dopisima imenuju kao „tiha većina“) – zapravo zahtev da se o pitanju (ne)otpočinjanja redovne nastave i ispita odluči glasanjem, i to ne na studentskom Plenumu/zboru, već na studenskoj E-platformi (tim putem se inače prijavljuju ispiti i objavljuje ispitni raspored). Da li je E-platforma, kao savremeni vid online pomoći studentima (studentski servis), prigodan mehanizam, uobičajeno sredstvo za izjašnjavanje studenata – konkretno, za donosenje odluke o jednom, par exellence kapitalnom visokošloskom pitanju kao što je (ne)nastavljanje redovnih akademskih aktivnosti. Načelan odgovor je – ne. Razume se, katkad mogu postojati i opravdani izuzeci. Da li pred nama baš takav slučaj?
Društveni kontekst postavljene dileme je poznat. Nota bene: u međuvremenu, za vreme blokada zgrada Rektorata i fakulteta, tekla je diljem Srbije – a odvija se i dalje! – svojevrsna, dotičnim okolnostima primerena, očigledna pravnička nastava, dvosmerno podučavanje pa i uspešno polaganje životnih ispita: u obliku javnih obraćanja studenata i profesora na protestima, hodajućim i stajaćim, u međusobnom razmenjivanju plodonosnih misli, u saopštenjima sa odgovarajućih stručnih i naučnih skupova, u polemičkim tonovima, u javnim istupima putem elektronskih i štampanih medija.
S druge strane, principijelno uzev, imamo li mi, univerzitetski poslenici uopšte pravo, DA LI SMO MORALNO I PROFESIONALNO OVLAŠĆENI SOPSTVENOM SAVEŠĆU I ČAŠĆU, DA LI IKAKO SMEMO, U PRAVNIČKOM MILJEU POSEBNO, DA U OVOJ I OVАKVOJ TOTALNO SVEKOILIKO RAŠTIMOVANOJ SRBIJI STUDENTIMA IŠTA VALJANO PREDAJEMO I ISPITUJEMO IH (PA DA IH I „OBARAMO“ NA ISPITIMA!) – „UŠUŠKANI“ U AMFITEATRIMA, SLUŠAONICAMA, U LABORATORIJAMA, FAKULTETSKIM SALAMA I KABINETIMA – kada se u našim gradovima i drugim naseljenim mestima, na ulicama, u javnim ustanovama osobito, flagrantno IGNORIŠU jurstička pravila?! Pred našim očima se NEMILOSRDNO GAZI USTAV – NA PRVOM MESTU GA NIPODAŠTAVA PREDSEDNIK REPUBLIKE KOJI USTAVNO UOPŠTE I NIJE ODREĐEN KAO NOSILAC BILO KOJE DRŽAVNE VLASTI (ČLAN 4. i ČL. 111-112 USTAVA), A PONAŠA SE VEĆ GODINAMA APSOLUTNO IZVAN PRIPADAJUĆEG DELOKRUGA POSLOVA, KAO NEDODIRLJIVA KROVNA NADUSTAVNA POLITIČKA SILA, KAO VRHOVNA ARBITRARNA I DISKRECIONA SVEVLAST, RAZOBRUČENI NEKONTROLISANI PARTIJSKI MOĆNIIK.
Takođe, brojni ZAKONI SU BELODANO NEUSTAVNI I NE RETKO INTERESNO NARUČENI. A za to vreme Ustavni sud, ne ispunjavajući sopstvenu KRUCIJALNU ustavnu misiju, uporno i bezmerno ćuti „kalajišući umivaonike“ (virtuozna metafora pok. profesora Ratka Markovića). MNOGI SE ZAKONI NE PRIMENJUJU DOSLEDNO VEĆ SELEKTIVNO, VIŠEKRATNO SE NEKAŽNJENO KRŠE. UJEDNO, CVETA NEODGOVORNOST JAVNIH DELATNIKA, DRŽAVNO I PARADRŽAVNO NASILJE, KORUPCIJA I DRUGI VUDOVI KRIMINALA, A SIVI NOVČANI KANALI VEĆ PODUŽE SU PRIMARNI UZROK BASNOSLOVNOG NEOSNOVANOG (O)BOGAĆENJA PRIVILEGOVANIH. O GALOPIRAJUĆOJ PROGRESIVNOJ ZADUŽENOSTI SRBIJE OD STRANE NJENIH VLASTODRŽACA, DA I NE BESEDIM. Sve narečeno, PODUPRTO JE UMNOGOME ZAVISNIM, „UKOČENIM“ PRAVOSUĐEM, SUDSTVOM I JAVNIM TUŽILAŠTVOM.
REČJU, NE SME I NE MOŽE DA BUDE STANDARDNE, NORMALNE AKADEMSKE NASTAVE I ISPITA NA FAKULTETIMA DOK SE SRBIJOM NERAZUMNO „VALJA“ SRAMOTNO NEPRAVO! STUDENTI I NJIHOVI PROFESORI, KAO I SVI GRAĐANI, OVIH MESECI SU SE, PRAKTIČNIJE I PLASTIČNIJE NO IKADA, JOŠ JEDARED UVERILI KOLIKI JE ZNAČAJ NEPAPIRNATIH LJUDSKIH SLOBODA I PRAVA, VLADAVINE NESIMULOVANE VALJANE NORMATIVNE REGULATIVE I JAKIH, OBJEKTIVIZIRANIH INSTITUCIJA. NAROČITO, NEOPHODNO JE VRATITI SE IZVORNOM SMISLU PRAVNIH STUDIJA, DUHU PRAVDE, CIVULIZOVANOM JAVNOM PORETKU, GARANTOVANOJ PRAVNOJ SIGURNOSTI, OTVORENOJ JAVNOSTI I SLOBODI MEDIJA, KAO I USPOSTAVLJANJU DOSTOJANSTVA PRAVNIČKE, alI i svake druge PROFESIJE.
Imajući uvidu prethodno skicirano društveno stanje, BIO BI NASUŠNI RED, BILO BI LOGIČNO I PRAVIČNO DA SE IZ STUDENTSKE BLOKADE IZAĐE ILI NE IZAĐE, DA SE KRENE ILI NE KRENE SA NASTAVOM I ISPITIMA – POŠTUJUĆI ISTOVETNU PROCEDURU ONOJ PO KOJOJ JE DO TE BLOKADE, PA TAKO I DO ODLAGANJA NASTAVE I ISPITA I DOŠLO: U SKLADNOJ SARADNJI I KOREKTOM KORELATIVNOM AKADEMSKOM POSTUPANJU STUDETSKIH PLENUMA, REKTORATA I FAKULTETA.
UKRATKO: TREBA OPET POSEGNUTI ZA NEPOSREDNIM ZBORNIM – A NE ZA PISANIM ELEKTRONSKIM GLASANJEM! – TJ. PRIĆI USMENOM STUDENTSKOM IZJAŠNJAVANJU, U ARGUMENTOVANOM I MIRNOM SUČELJAVANJU RAZLIČITIH STUDENTSKIH POGLEDA, NAJPOSLE I U IZGLASAVANJU DEMOKRATSKE, LEGITMNE I OBAVEZUJUĆE STUDETSKE PLENUMSKE, POTOM I NJOJ SLEDUJUĆE FAKULTETSKE I UNIVERZITETSKE ODLUKE O POSTAVLJENOM PITANJU. O PROBLEMU KOJI IMA NE SAMO USKO STUDENTSKI, FAKULTETSKI, VEĆ I UNIVERZITETSKI, AKADEMSKI – A I NAJŠIRI, GRAĐANSKI, NACIONALNI ZNAČAJ. DAKAKO I DUGOROČNU, VIZIONARSKU DRUŠTVENU VREDNOST.
Zoran R. Tomić
