Rijaliti Srbija
Hajde da na trenutak (ništa ne košta a ni ne boli) pokušamo da budni sanjamo. Pa da tako zamislimo „dan posle“, što će reći šta je to što nas čeka posle izbora gotovo na svim nivoima dogodine. Sa naglaskom šta čeka i čemu se nada Onaj što se lažno predstavlja kao predsednik republike Srbije. Mašta može svašta pa tako možemo da zamislimo kako je Aleksandar od Čipuljića dobio najviše glasova na predsedničkim izborima ali, joj živote lutalico, mora u drugi krug jerbo u prvom nije osvojio natpolovičnu većinu. Na parlamentarnim izborima SNS je prošla onako – tesna većina sa sve Ivicom i onima u „marici“ a na beogradskim izborima naprednjaci pukli kao zvečka! I šta ćemo sad? Nema više (nikad više) mutti Merkel da pomiluje i poljubi da prođe, nema onog blesana Trampa da uputi čestitku i ponudi hoklicu kad je teško, Orban ima i previše svojih problema (najverovatnije puca na izborima dogodine tamo u njega), Putina za sve boli „đoka“ a drug Si mudro ćuti kao drevni kineski mandarin, narodno nezadovoljstvo raste i izgleda da ističe rok trajanja za naprednjačku vlast i Vođu. Sve one nebrojene afere dolaze na naplatu, svi oni mutni dilovi između države i mafije otkriveni su, međunarodni čimbenici uvode sankcije, panika kao cunami sa svih strana udara po naprednjačkim redovima koji se ubrzano osipaju, prvo beže, po difoltu, pacovi pa tako Ana „ja moram da razumem kako da razumem“ predvodi dugačku kolonu izbeglica iz zemlje Srbije ka „rajskim ostrvima“ a u kojoj su i ministri i direktori državnih preduzeća i napredni tajkuni i „prepošteni“ policajci, tužioci, sudije, sve moj do mojega. Naš car, Neron Vučić, ostaje sam („nemam drage, nemam druga“), sa čašom (vina) i sa tugom čekajući da pretorijanska garda uradi svoj posao kao i mnogo puta pre. Mnogo je hteo a mnogo je i započeo a ispalo je „sam pao, sam se ubio“. U jednom istorijskom trenutku je bio gospodar Neba i Zemlje a u sledećem na kolenima u iščekivanju presude za sva zlodela koja je učinio za vreme svoje svevlasti. J..o mi pas mater, misli u tom času konačnog poraza nekadašnji Svemogući, što ne sačinih plan B za ovakvu, sada bezizlaznu, situaciju. A bilo je nagoveštaja da plan A može, pre ili kasnije, da propadne, samo Jedan i Jedini nije želeo u to da poveruje ni pod razno. Sve je imao pod kontrolom. Deset godina gotovo bezgranične vlasti, moć kakvu ni faraoni svojevremeno nisu imali, političku organizaciju od 700 hiljada članova (Adolf na onom svetu sav u suzama radosnicama), ucenjene skoro sve zaposlene u državnim firmama, jevtino potplaćene penzionere, korumpirane policajce, tužioce i sudije, kriminalce i sitne i krupne u svojoj službi kao i samu Službu, podguzne muve u ogromnim količinama (kebare, lengure, orlići, martinovići, tomemone…) koji povazdan zuje o Njemu kao najlepšem, najpametnijem i sve naj naj, opoziciju sa likovima kao iz nesmešnih komedija, narod hipnotisan pa lobotomiran i pretvoren u zombije, podršku iz celog sveta od strane sebi sličnih ali i nekih drugih, čak mu je i pandemija virusa Kovid 19 išla na ruku da lakše prikrije diktaturu koju sprovodi nad svima onima koji još uvek misle svojom glavom i govore istinu u živom blatu laži u koje celo društvo tone i svedoče činjenično stanje stvari u „zlatnom dobu“ u Srbiji. Sve to je bio plan A koji je imao da potraje do u beskonačnost. A onda su počeli problemi. Otkriveno je da ministar finansija Mali, inače plagijator doktorata, lopov i lažov, poseduje krš stanova u Bugarskoj (odakle ti pare, frajeru) i ofšor račune na stanovitim ostrvcima, saznalo se za tetku iz Kanade, po ženine linije, ministra nekada vojnog a danas policajnog, one nesreće Vulina, koja je donirala 200 tisuća evara za rešavanje stambenog pitanja nekadašnjeg Mirinog omladinca, pa smo još čuli da premijerkin rođeni brat i njegove firme dobijaju grdne novce iz državnog budžeta u nameštenim tenderima, kao i za opskurne poslovne poteze državne kompanije Telekom (600 miliona evrića, naših para, za prenose Premijer lige-nogometne engleske lige a Telekom grca u dugovima), i ptice na grani su obaveštene o državnom kriminalnom projektu „Belivuk“ i za najveću plantažu marihuane u Evropi pod nazivom Jovanjica, za ludorije sa izuzetno štetnim posledicama po beograđane svi smo i odmah znali jer dogradonačelnik Beograda Vesić Goran nikada, što mu se mora priznati, nije krio svoju nenormalnost, i kao kruna svih ovih afera je korupcija a u vezi sa nabavkama respiratora i vakcina (i bogzna čega sve još) a sve u strogoj tajnosti i kao glavnim osumnjičenim, da čovek ne poveruje, Njegovim Huliganstvom Acom Srbinom Prvim (i poslednjim) lično i personalno. Počele su da pljušte optužbe i iz važnih evropskih i američkih kancelarija jer je očito dara prevršila meru. Da su najvažnije državne institucije (policija, pravosuđe, Služba) do grla u kriminalnim radnjama saznala je i poslovično neobaveštena, čuvena baba s Vrške čuke kao i ludi Hranislav s ćoška, što znači da su baš svi imali informacije o kakvim je sranjima reč iako su se ružičaste televizije i režimski tabloidi pravili mrtvi. Kao povodom najnovijeg blama ove vlasti kada su nekakve „narodne patrole“ a u stvari trudbenici Službe branili životima (kao fol) mural na jednoj zgradi u centru Beograda posvećen liku i nedelu Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog ratnog zločinca od strane Međunarodnog suda pravde u Hagu, prebijajući stariju ženu i njenu drugaricu koje su na oslikani zid bacale jaja. A Vučić, naivan i bahat kakav jeste, izjavio da on nema pojma ko su i šta su te patrole (a zna svaki matični broj iz lične karte svakog građanina i građanke Srbije) a da je prisutna policija tu bila da sačuva red i mir sve ne mešajući se u svoj posao. A za celu ovu bruku zahvaljujući naprednim tehnologijama, čitaj: društvenim mrežama saznao je veći deo ovdašnjeg pučanstva i belosvetska javnost. Istina je kao voda – uvek nađe put do cilja i još malo više. Dakle, kada je Firer iz našeg sokaka i sam postao toga svestan logično je bilo da pristupi planu B a to bi, okreni-obrni, značilo – beganje. E, sad, na koju stranu sveta to jeste dilema. U Evropi jedino u Mađarsku ali to smo apsolvirali – Orbanu se drma tron, u Rusiju teško jer baćuška Putin očim ne ljublju maladjeca Vučića, Kina je daleko i mada je sličnost između KP Kine i SNS-a zastrašujuća kao i ideologija (!?) tamo ne vole da komplikuju stvari, pogotovo što bi eventualni azil za ovog našeg begunca pogoršalo ionako ne baš sjajne odnose sa SAD, na ona lepuškasta ostrva rizično je – tamo vlade padaju kao lišće u jesen, brzo i često, a ni ti „poreski rajevi“ nisu više ono što su bili (videti pod: „Pandorini papiri“) tako da je broj opcija opasno sužen. Otprilike, ili podzemlje ili negde na nekoj zvezdi izvan Sunčevog sistema. Kako god, sve gore navedeno je „kako Petar Petrović s uplatnice“ zamišlja i razmišlja kad budan sanja. Plana B ovog našeg satrapa nema, nikada ga nije bilo i nikada ga neće biti jer ova nesreća koja nas je zadesila u zemlji Srbiji neće nestati nikakvim planom ni A ni B Svemogućeg kao ni našim snovima i snoviđenjima već jedino akcijom, borbom neprestanom, do pobede. Ako još bude i sreće junačke, tim bolje. Jer, ko ako ne mi – kada ako ne sada.
Piše: Dragan Karalazić