Poštovani zdravstveni radnici,
Obraćamo vam se sa molbom da podržite studentsku borbu za pravedno i dostojanstveno društvo. Već mesecima smo na ulicama u nadi da će naš glas odjeknuti toliko da nikada ne utihne ideja o bezbednoj i blagodatnoj Srbiji. Iako smo zahvalni na podršci i ganuti rečima onih koji su prepoznali našu misiju kao plemenitu, svedoci smo agresivnih napada na studente naše države. Molimo vas da nas zaštitite. Molimo vas da se, kao oni koji su svoje živote posvetili zdravlju ljudi, sada borite za živote svih koji su izloženi branicima automobila, staklenim flašama, metalnim palicama i svakoj budućoj nadstrešnici.
Svesni značaja vaše uloge u zajednici, ne želimo da bilo kojoj osobi bude uskraćena neophodna zdravstvena nega. Zbog toga vas ne pozivamo na potpunu obustavu rada, već vas molimo da nas podržite tako što ćete svoj odmor u toku dnevnog rada zagarantovan Zakonom o radu (član 64, stav 1) iskoristiti da svakog radnog dana od 11:52 do 12:07 izađete ispred svojih matičnih ustanova i petnaestominutnom tišinom odate poštu nastradalim u Novom Sadu. Ovo ne uključuje zdravstvene radnike koji u tom trenutku pružaju hitnu medicinsku pomoć. Verujemo da ovakva reorganizacija rada ne krši Zakon o zdravstvenoj zaštiti (član 57), te ni na koji način ne ugrožava odvijanje minimalnog procesa rada, niti zdravlje bilo kog pacijenta.
Takođe, uzimajući u obzir da Lekarska komora Srbije još uvek nije podržala studentske zahteve, čak se od istih ogradila, zaboravljajući na sopstveni Kodeks medicinske etike (članovi 14 i 22), smatramo da je neophodno ponovo podsetiti organe LKS da usaglase svoje javno delovanje sa principima na koje ih obavezuju Kodeks i zakon. Predlažemo da zdravstveni radnici privremeno obustave plaćanje članarine za članstvo u LKS i na taj način pokažu da se ograđuju od dosadašnjih saopštenja, kao i da od LKS očekuju pružanje podrške studentskim zahtevima, te da očuvanje ugleda članova i profesije podrazumeva i šire razmatranje dešavanja u zajednici.
Znajući za ekstreman napor koji ulažete na dnevnoj bazi, žao nam je što tražimo da i svoj odmor stavite u službu humanosti. Međutim, verujemo da je vaša reč silovita baš zato što je potkovana odgovornošću i hrabrošću koju vaša, a nadamo se uskoro i naša, profesija iziskuje, te da je ključna u zajedničkoj borbi za pravdu.
Od srca zahvalni,
Studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu