Pismo državnim funkcionerima Srbije

Kasno je, ali još nije prekasno!

1. – Javni delatnici, naročito trenutni državni funkcineri – razmislite sâmi, bez bilo čijeg upliva, šta i koga zapravo predstavljate, i ko ste uopšte vi u današnjoj studentskoj feniks Srbiji koja se ponosno digla na noge. Prestanite da budete čauši, klimoglavci i oni koji pljeskaju kad vam se naredi, verna administrativna posluga, epigoni, zavisnici, večiti pratioci u debeloj senci, puki izvršioci naloga: možda ipak ima još šanse da učinite (i) nešto dobro za sebe, za svoju porodicu, osobito decu, za svoj narod, za sopstvenu državu, za društvo u celini. Da od nekog skorog momenta ubudućete probate da postanete uistinu svoji, samostalni, da se otrgnete sa zarđalog lanca, da izađete iz gubitničkog kola, iz anahronog političkog lifta koji se strmoglavljuje.
2. – Zapitajte se kuda (vas) vodi sadašnje vrhovničko bolesno mesijanstvo, ovdašnje krivudavo privatizovano politikanstvo, unutrašnje i spoljno, naročito odnos prema susedima i vodećim međunarodnim faktorima.
3. – Napravite bez odlaganja sopstveni opsežni i detaljni inventar onoga što ste unazad godinama rđavo (u)radili, šta ste nedopustivo manljivo propustili a bili ste dužni da preduzmete, kao i šta ste prećutali a niste nipošto smeli; progovorite o tome javno!
4. – Konačno se urazumite i shvatite zašto su tako masovno ustali, ne samo studenti, već i brojni drugi intelektualci, radnici, službenici, poljoprivrednici, penzioneri, pa i rano odrasli, sazreli đaci – ta moćna i poletna kompaktna sila probuđenog srbijanskog građanstva svih doba, školske spreme i zanimanja. I ni ne pokušavajte da ih nadalje zavaravate, lažete, podmićujete, potkradate – zasigurno nećete uspeti! Jer, oni su i odnosu na vas paralelni, viši, sveži elitni svet, svetla nezaustavljiva gromada koju valja poštovati, kojoj je uputno bezrezervno se pokloniti, ako ne i prikloniti joj se!
5. – Proteklih meseci u svesti i vidokrugu naših savesnih građana – poglavito studenata – nije samo teški novosadski zločin sa pogubnim posledicama, premda je on bio ona tragična gromopucateljna, inicijalna kapisla. Neuporedivo šire, dodijao im/nam je dugotrajajući sveukupni nakaradni politički režim, nenarodni sistem bezakonja i pljačke čiji ste vi zamašni deo, takoreći jezgro. Doduše, nadam se, pa i naivno, da ipak ima ne mali broj vas koji će se, iako naknadno i odveć zakasnelo, ali ne i prekasno osvestiti, pa podići glas protiv državnog nasilja, nepravde, mržnje, neukusa, primitivizma, diskriminacije, medijskih rampi, indukovane bede, korupcije i ostalih pošasti; određeni javni poslenici su to već i učinili!
6. – Možda vam je baš sada poslednja prilika da priznate svoja nedela, greške, neizvinjavajuće zablude – pred javnošću, pred sopstvenom decom, pred istorijom koja pamti i ne prašta!? Jer vaš uveliko natruli, na više mesta probušeni partijsko-politički brod ubrzano tone, gonjen uskovitlanim vetrovima propada kroz duplo dno usahlog mora po kojem nekontrolisano štetočinski završno pluta.
7. – No, čak i da se kojim čudom (sic!) ispune u celini svi studentski zahtevi vezani za novosadski slučaj – što će naši vrli akademci, uz pribavljene nezavisne ekspertske nalaze i mišljenja, sâmi minuciozno na svojim plenumima proceniti – niste se time nimalo spasli od odgovornosti, i subjektivne i objektivne.  Građani, uz najzad koliko-toliko ujedinjenu političku ošpoziciju, moraju u svojim opravdanim protestima ići do kraja u pogledu raskrinkavanja svih ostalih vaših manipulacija, mračnih afera koje ste poglavito vi, samovlasno ili po naređenju „odozgo“, proizveli, u kojima ste besramno učestvovali, podstrekavali ili pomagali te gnusne rabote – vaših ogrešenja o moral, o razum, o ljudske i božanske zakone.

Dakle, jedino samourušavanjem vladajućeg personalnog državnog aparata – ne i institucija koje će obnovljene uskoro ozdraviti! – imate kakvu-takvu priliku da se „na kašičicu“ iskupite (!?), i time – u mraku se moleći za sebe – makar minimalno, jedva donekle, za koju nijansu ublažite sopstvenu nesumnjivo tešku krivicu.

8. – Čujemo i vidimo, vi ne retko pozivate ili papagajski ponavljate postulat održavanja tobožnje stabilnosti Srbije i njenog ustavnog poretka – a sve ste to baš vi u sadejstvu sa vama sličnima, besomučno i surovo godinama rušili, gazili, pa do temelja uništili, obezvredivši i reč Ustav, kao i misiju Ustavnog suda i ostalih državnih organa i javnih ustanova koje ste uzurpirali.
9. – Nema vam nazad „gospodo“, suvereni narod, građani Srbije danima i nedeljama odlučno, strpljivo i uporno grade novu Srbiju na razvalinama vaše sramote – otvoreno, prozračno, demokratsko, u najplemenitijem smislu evropeizirano društvo ravnopravnih članova zajednice koji će – u miljeu vladavine autentičnih jurističkih normi – uživati široku paletu pouzdano i dosledno zaštićenih ljudskih sloboda i prava.
10. – Zbog svega narečenog, skupite petlju i povucite se što pre sa svojih napuklih javnih položaja, pojedine odlučilačke policijske starešine osobito, udaljite se pognutih glava čekajući neminovne a racionalne presude, pažljivo proceduralno odmerene  sankcije, bespogovorno zaslužene spram vaše individualne (pored one  kolektivne!) jasno utvrđene odgovornosti; političke, materijalne, krivične. Rečju – pribegnite smesta preventivnoj autolustraciji! Bio bi tô vaš prvi iole dostojan korak u sadašnjem srbijanskom napokon rascvetalom predprolećnom ambijentu. Ujedno, prav(n)i put da u Srbiji – umesto tekuće nesnošljive anomije – zavlada napokon spokojstvo i mir. Bez razobručenog revanšizma i anarhije. Da ne bude dodatnih i produbljenih podela, sukoba i žrtava. Da se ubuduće u svima nama i oko nas odvija normalan, pristojan život blagostanja i sreće. I ne dopustite da vas dalje populistički obmanjuje billo ko, (na)vodeći vas sa sobom u ponor bez povratka. A budite uvereni, sijaset čvrstih dokaza postoji, da ste jednom  nogom u njega već poodavno dobrano zakoračili.

Zoran R. Tomić