PISMO ČITAOCA

 

Čudili se mnogi u Srbiji, obavešteni preko novina, interneta i televizije, da treba kazniti usamljenika što u selu kod Šapca, na 40. ari placa, drži šest mačaka. I dan danas mi stižu poruke sa podrškom. Ućutao se sud za prekršaje, čekali da se medijska buka malo stiša. A onda dobih pismo od suda da je moj prigovor odbijen i potvrđena kazna zatvora. Ni sada mi nije blisko pameti da me neko kažnjava što gajim i hranim Božija bića ne tražeći pomoć ni od koga.

U četvrtak sam u šumi pripremao kolje za maline i kupine, koje moram posaditi da zaposlim nezaposlenu decu, fakultetski obrazovanu, da ne pohrle u inostranstvo. A mogli su te poslove obavljati i bez osnovne škole. Komunalni policajci su me ujutru tražili na poslu, zatim se uputili u selo da me pronađu, da mi uruče poziv za zatvor. Kako je kuća bila zaključana, pozvali su miliciju u pomoć, i oni su došli da me traže. Za šumu nisu znali, sigurno bi se i tamo uputili. Sutradan ujutru su me komunalci sreli na ulici i uručili poziv za izdržavanje kazne.

A ja se pitam: da li je policija uvek tako revnosna i požrtvovana? Da li šabački komunalci imaju na umu da primenjuju uredbu iz 1995. godine kada je postojala šabačka opština, a 2007. godine Šabac je postao grad. Uredba o držanju životinja nije posle toga promenjena, nego je i na seoskom području primenjuju kao da je selo – grad. Znaju li da postoji republički zakon o dobrobiti životinja?

I pitam se: da li je neko pomislio kako je čoveku koji čini dobro živim bićima, kada mu nad glavom visi mač zbog toga, jer neko u vlasti smatra da time čini prekršaj. Vredi li biti milosrdan i za koga su napisani Božiji zakoni? Šta će reći u selu kad vide kako policija obleće oko njegove kuće? Čemu su nas učili naši roditelji i učitelji, dobru ili zlu? Izranja li nam pred oči slika keruše koju je opevao Sergej Jesenjin?

Ako hrlimo u Evropu, treba znati da su nadležni u Varšavi popisali 30.000 mačaka i doneli zakon o njihovoj zaštiti; prave im kućice i postavljaju po gradu, jer ga čiste od miševa i pacova. U svakom srpskom selu se zna: što više mačaka, manje je glodara.

Da li neko u nadležnom ministarstvu vodi računa o prioritetu kada je u pitanju iskorenjivanje kriminala, za koga građani s pravom smatraju da ga treba iskoreniti. Pa napred samo: krenimo od humanih ljudi!

Ilija Vujanić, diplomirani elektroinženjer

Exit mobile version