Centar šapca i poznati Šapčani (osvrt)
Ostajući verni štampanim medijima, a stalno tragajući za nečim novim, originalnim i istinitim, došli smo na „lokalu“ do „Podrinskih novina“.
Mislili smo da su „Podrinske novine“ replika starijeg brata „Glasa Podrinja“ (u informativnom smislu su bliski), ali smo ipak zaključili da su PODRINSKE unele i značajne inovacije: žestoki „lični stav“, zabeleške g. Sekulovića, kolumna g. Karalazića, opozicioni pristup u unutrašnjoj politici, afirmacija mladih talenata, odeljak za penzionere (g. Matić) i sport koji je u PODRINSKIM sasvim reduciran.
Nas, kao rođene Šapčane (Kata) odn. kao pristigle pre 55 godina u grad škola muzike, sporta i uzorne privrede – poljoprivrede, posebno je zainteresovala serija TEKSTOVA profesora g. Pavla Pavlovića o Šapcu i poznatim Šapčanima.
Razume se, osnovni razlog za to je, što nas je profesor Pavlović nostalgično vratio u pedesete i šezdesete godine 20-tog veka, u vreme našeg odrastanja i školovanja. Vratio nas je u vreme iz koga su nestali poznati i zanimljivi ljudi, u vreme kada se Šabac brzo gradio i razvijao (menjao) i kada smo nekako svi imali velika nadanja, perspektivu za posao i ukupnu radost življenja. Ujedno je to bilo i vreme pogrešnih odluka (koje tada nismo uviđali): uklanjanje aritektonskih posebnosti Šapca (Stara Opština, Karađorđeva ulica), prebrzo doseljavanje iz sela u grad, „ubrzano školovanje“ sa poklanjanjem diploma, osnovnih i srednjih škola…
Zadivljujuća je pre svega memorijska sposobnost autora ovih tekstova. Kada se vidi kako on sistematično prati porodice, ljude i događaje, idući glavnim šabačkim ulicama i šorovima, dobija se utisak da podatke crpi iz nečijih zapisa, arhiva, anala… No, lično smo se uverili da g. Pavlavoć podatke i imena „izbacuje“ neposredno i spontano iz glave. To takođe pokazuje da je autor otvorenih očiju, zainteresovano i sa ljubavlju živeo u gradu – uz beskrajnu pripadnost svome gradu i svojim sugrađanima. Ovaj iskreni i pozitivan stav prema Šapcu i Šapčanima iskazuje u svakoj rečenici iznoseći uspehe i vrline svojih Šapčana. Istovremeno pokazuje žal za onim lepim i dobrim vremenima koje je za nama.
Uočene digresije u tekstu ne umanjuju njegovu živahnost i zanimljivost i ukazuju na emocionalnu prisutnost autora. On je okrenut, pre svega, svojoj profesiji (škola), svome hobiju (sport – fudbal, „Mačva“…), pri čemu je duboko vezan za svoje sugrađane kojima poklanja svoja iskrena osećanja. Autentičnot podataka o ličnostima i događajima je nesumnjiva, što i sami možemo potvrditi. Danas je Šabac mnogo veći i mnogo lepši grad nego pre pola veka, ali nama ipak nedostaju mnogi dragi ljudi starog Šapca, a nema više ni korzoa, Kasine, letnje bašte, Agencije, Mačve u prvoj ligi…
Zahvaljujemo g, Pavloviću što nas je „vratio“ u vreme naše mladosti, uspeha, školovanja, ljubavi… Veliki pisac je rekao: „Nije čovek ono što misli, već ono što čini“, a naš Paja Labud misli i čini mi se da se mi, Šapčani, osećamo lepo i ponosno.
S poštovanjem
U Šapcu 15. maja 2016. godine
Kata Jugović, profesor u penziji
Lazar Jugović, advokat u penziji
