Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci
Prilikom blokade Varadinskog mosta u Novom Sadu šestorica ljudi u crnom priveli su studentkinje Maju Pajtić i Doroteju Antić. Koristili su automobil bez registarskih tablica, onemugućili im prisustvo advokata i zadržali tri i po časa u službenim prostorijama, i sve to bez ikakve potvrde.
Ovo pomalo podseća unogome i na režim Pinočea u Čileu ili generala Videle u Argentini gde su ljudi nestajali bez traga. Naravno slično je bilo i u fašističkoj Nemačkoj ili u SSSR u Staljinovo vreme.
Podsećanja radi i tokom velikog protesta u Novom Sadu uhapšen je Goran Ješić zato što je pokušao da odbrani mladića koga su grubo privodila dvojica ljudi u civilu, i tek na insistiranje grupe okupljenih oko njih jedan je pokazao policijsku značku, a drugi je i dalje ostao zamaskiran kapuljačom.
Ne tako davno, prilikom protesta ispred Gradske kuće u Beogradu, u decembru, privedeno je više od 30, mahom mladih ljudi, i ekspresno osuđeno. O umešanosti Službe govori da je povređen jedan policajac u civilu koga su greškom pretukle njegove kolege. Da se tajne službe, ali i oni iz javne službe, ponašaju iznad zakona evidentno je da to traje decenijama. Najočevidnije je to bilo prilikom četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, novinara Slavka Ćuruvije, Jovanjice…
Zvanična BIA mnogo toga krije, a i ostale bezbedonosne službe su bez ikakve kontrole civilnog sektora, kao što je to praksa u demokratskim državama. Tako se može videti, u brojnim filmovima i serijama da nose oznake, na primer FBI. I oni uniformisani pokazali su da služe režimu, a ne da služe zakonu i građanima. Tako su besomučno prebijali građane tokom protesta protiv sveopšteg karantina za vreme pandemije. I niko za to nije odgovarao.
U istom tom periodu pristalicama SNS je dozvoljeno da prave bakljade, a da niko prstom nije mrdnuo da to spreči. Pravo lice policija je pokazala, na primer, u Šapcu kada se povukla 15 minuta pre kraja blokade mosta i građane ostavila pred naprednjačkim batinašima. A mnogo toga je jasno i kad policija i žandarmerija ništa nije učinila da spreči demoliranje Gradske kuće u Novom Sadu. I oni koji su takođe plaćeni da se bore protiv kriminala i narušavanja zakona, tužioci, pokazali su svoje dvostruko lice. Nigde ih nema kad treba kazniti počinioce bliske vlastima ili su i sami vlast, ali zato nemilice kažnjavaju studente, protestante, čak sa teškom optužbom da nasrću na ustavni poredak.
To kod Ustava nije samo pitanje onih znalaca prava već i običnih građana, kako to da ni ustavobranitelji a ni tužioci nikad ne ustvrdiše da predsednik države gotovo svakodevno krši Ustav. I kod najnovijeg slučaja, tragične pogibije 14 ljudi i troje teško povređenih, za deset dana javni tužilac ni makac nije učinio prema javnosti. Tek po svedočenju inženera Zorana Đajića, koji je najviše razotkrio čitavu rašomonijadu o rušenju nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, videlo se da tužilac ni ne zna ko su izvođači radova. I sve to pod velom tajne, koju izvođači navodno zahtevaju. A tu se valjaju milijarde evra, jer se veliki poslovi sklapaju mimo javnosti i javnih nabavki, a tek se očekuju mega poslovi sa EKSPOM 2027. Kad je tako skrajnuto od zakona i javnosti onda nije čudo što novac odlazi em u privatne džepove em u stranku.
To je velika tajna, ali ne kao ona velika tajna Desanke Maksimović.
Dragan Eraković
