Rijaliti Srbija
Ono što je svakog normalnog čoveka u ovoj žalosnoj zemlji čuda brinulo i plašilo, dogodilo se: Ćacilend se poput kuge proširio po Srbiji, nakon Beograda proteklog vikenda okupiran je Niš a neka se pripreme i svi drugi gradovi, sela, mesne zajednice, kućni saveti i udruženja lovaca i ribolovaca u državi koja tone u diktaturu, nepovratno…
U Nišu je Nenadležni Nepomenik održao trodnevni „veličanstveni“ skup u trajanju od sat i po, „najmasovniji u istoriji“ sa cirka 20-ak ‘iljada prisutnih bednika dovezenih stotinama polupraznih autobusa odasvud, širi centar grada bio je blokiran i ispregrađivan metalnim ogradama kao kazamat, bezbroj Toi Toi toaleta ali bez uputstva za upotrebu pa su ostali neiskorišćeni, štandovi sa ićem i pićem a sve za Dž, beli šatori („nije sneg i nisu labudovi“) i Aca Lukas na moćnoj bini koje se ni „Metalica“ ne bi postidela kao predgrupa glavnoj zvezdi. Policije je bilo u ogromnim količinama a koja je poput ovčarskih pasa čuvala naprednjačke ovce u toru od vukova – studenata i građana koji su u blizini mesta zločina protestvovali protiv diktatora i njegovog kriminalnog režima.
I onda se pojavio Pinoče 2.0 sa Ali Expresa i krenuo ono njegovo lupetanje gluposti, besomučno laganje i mahanje srpskom zastavom, trabunjao o čuvanju kosovskog zaveta a davno je izdao i prodao našu „svetu zemlju“ za očuvanje svoje neograničene vlasti, mrsomudio o „obojenoj revoluciji“ i „Ne damo Srbiju i bla, bla, bla“ a masa pod njim a ispred bine, ta „pučina – stoka jedna grdna“ se brže-bolje i pre kraja mučnog i dosadnog govora počela razilaziti, noseći sa sobom besplatan provijant zbog koga su i došli na ovu, još jednu, naprednu paradu pijanstva i kiča. Ovaj naš Poglavnik je prešao sve granice normalnosti i dobrog ukusa, vikao je zajapuren i mlatarao rukama, pretio svima koji ga ne vole (a njih je baš mnogo), glumatao, šmirao i videlo se da mu nije dobro a postalo je kristalno jasno da od njega tako neuračunljivog možemo da očekujemo još više zla u danima koji dolaze, u svim vidovima i na svim nivoima.
U isto vreme neki mladi ljudi, aktivisti, su već dva meseca u pritvoru u krajnje neuslovnom ambijentu a profesorka sociologije u novosadskoj gimnaziji Marija Vasić stupila je u štrajk glađu i žeđu zbog nezakonitog pritvaranja nakon takođe nezakonitog prisluškivanja od strane Službe. Privatna vojska ludog diktatora kao i regularna policija bije koga stigne a ko se protivi na bilo koji način ovoj vlasti, Univerzitet se urušava nesuvislim uredbama nelegitimne vlade i drakonskim a nezakonitim kaznama, profesori ostaju bez plata a studenti bez budućnosti. A upravo su ti mladi, pametni i obrazovani ljudi budućnost ovog društva koje će ako se ovako nastavi potonuti u bezdan vremena koje neumitno dolazi.
U saledećoj fazi ludila našeg Pinočea možemo očekivati otvaranje logora za buntovnike i sve one građane i građanke koji nisu članovi organizovane kriminalne grupe (OKG, čitaj: SNS) ili ovog lažnog Pokreta za narod i državu. Proces eliminisanja protivnika ove srpske verzije nekadašnje argentinske strahovlade je u punom jeku, Univerziteti su prvi na listi za odstrel, javna pogubljenja (u fizičkom smislu, ona preko tabloidnih žutara traju nesmanjenom žestinom) samo što nisu i to u prenosu uživo na televizijama Pink, Informer, RTS.
Zlo je pred vratima a Nečastivi, naš generalisimus Pinoče AV, seiri po svojim propagandnim servisima svakodnevno, vidno uplašen zbog izvesnih izbora na svim nivoima kada god da budu na kojima ne može da pobedi bez grandiozne krađe a ni na taj način bez enormne upotrebe fizičke sile svojih „Pretorijanaca“, bez „zvučnih topova“ i sličnih oružja i oruđa ali baš zato je opasniji nego ikad jer je jasno i čuvenoj babi sa Vrške čuke da neće dati vlast ni po koju cenu, neka košta šta košta, ako treba bio bi spreman da pobije sve koji mu se suprostavljaju i to sa zadovoljstvom koje može da oseća samo istinski psihopata, ne bi se libio ni da ove svoje podguzne muve zbriše u jednom trenutku jer tek njih mrzi najstrašnije. Kao u onim špageti vesternima „pobij sve i vrati se sam“. Šta mu teško. I nije ovo mračenje nego, nažalost, surova realnost.
Studenti i njihovi profesori tzv. akademska zajednica su ostavljeni na vetrometini, većina članova naše male zajednice koju možemo zvati narod ili društvo, šta god, nema politički nekorektnim jezikom rečeno muda! I to je tako. I onda ova jednačina sa bezbroj nepoznatih ostaje trajno nerešena, propadanje svega vrednog se nastavlja u nedogled. A vi, tiha većino, sedite kod kuće i mirno kao amebe čekajte kraj.
Kako ono beše: ako vam je dobro, onda ništa.
Piše: Dragan Karalazić
