Srpske rapsodije Krs+ivoja Ilića
Čudesni niz priznanja, za čudesnog Krstivoja Ilića, se nastavio… Pripala mu je i izuzetna nagrada „Duša zavičaja“, koju dodeljuje Fondacija „Nićiforović“ iz Pariza… Pesnik nije želeo da i dalje priča o priznanjima. Samo je rekao:
-Sa nagradom „Stražilovo“, čiji sam prvi dobitnik, koja se dodeljuje najboljem savremenom liričaru, sve moje božanske želje su ispunjene. I smem, gore, u carstvu nebeskom mirno izaći pred Dučića!
Obećao je, ipak,“ako doživi iduću godinu“, kad se očekuje izlazak njegovih izabranih soneta, da će okriti „još neke snove iz svog pesničkog života“…
Njegoš
Crna mi je luča pred očima –
crna vila vino natočila;
nema više za mene lijeka:
BRZO PROĐE NOĆ SKUPLjA VIJEKA!
Branko
Zbogom braćo u pesmi i piću –
Već ujutro na daleko biću;
Kad se sunce sa zapada vrati:
VINOGRADI, ZBOGOM UMILjATI!
Lazi
Nigde ni zajma ni miraza –
svima je dužan lepi Laza;
a nema vina bez valute:
SANTA MARIJA DELA SALUTE!
Đuri
VINA MILA, VINA MILA –
još se čuje sa dna groba;
ostavila grešna vila,
večno žednog svoga roba!
Mitropolitu Amfilohiju
(Atanasije i Krstivoje)
Odmah posle Tebe, hteli bi proreći –
i nas dvojica, Lirom i Psaltirom:
da jedino život može biti veći,
od smrti, ispunjen molitvom i mirom!
Dučiću
Divno vino iz Trebinja –
sa ukusom velebilja;
sva se krčma radovala:
BLAGU CARA RADOVANA!
Branku Ćopiću
Još Tvoji anđeli stoje –
U BAŠTI SLjEZOVE BOJE:
da spreče oblake sive,
devete ofanzive!
Blagoju
Samo ono jedno ZRNO tvoje soli –
što si ugradio u biće života,
ako nedostaje, moglo bi da boli:
više od svih suza, prinetih na oltar!
Filipu Višnjiću
Krenuo je iz patnje i mraka –
stazom slave mišarskih junaka;
nije lako preći preko Drine:
JER JE DRINA OD SUZA PLANINA!