SUSRETANJA
Živku Žicu Jovanović, jednu od šabačkih „66 devojaka“, profesorku muzičke kulture i osnivača tri muzičke grupe i Festivala ženskih izvornih pevačkih grupa, Šapčani prepoznaju po sopranu i pesmama kojim raduje i duše osnažuje. Pred njenim božanskim darom svojevremeno je zanemeo muzički stručnjak iz Rumunije, i u čudu je pitao šta traži u Šapcu kada su za nju velike svetske scene. Na pohvalu, koja bi usrećila sve pevače, Žica je odgovorila – sleganjem ramena i njoj svojstvenim blagim osmehom.
Da joj je glas kao talanat od Boga dat prvi je shvatio Vlastimir Jovanović i ćerku je od malih nogu podsticao da peva. Imala je samo tri godine, kaže, kada je počela da osluškuje i pamti pesme žetelaca i berača koji su u njenom rodnom Zablaću vraćajući se sa njiva pesmom rasterivali umor. Grupno pevanje momaka i devojaka slušala je potom i u Varni, gde je njen otac – kovač kupio kovačnicu i zauvek preselio porodicu.
U varnjanskoj OŠ „Laza K. Lazarević“ na pesmu je potom podsticala učiteljica Jovanka Kovačević, a u višim razredima u školski hor uključio je nastavnik Slobodan Marković. Pamti da je bila VII razred kada ju je tetka pozvala da na televiziji vidi i prvi put čuje čuveni šabački hor, koji je osnovao i vodio Branko Đurković. A kada je postala učenica Učiteljske škole u Šapcu drugarica Ljiljana Ilić odvela ju je među „66 devojaka“, sa kojima je – prvo kao horista a onda kao zaposlena – provela više od 20 godina.
Sa proslavljenim šabačkim Horom gostovala je u gotovo svim jugoslovenskim gradovima, tri puta pobeđivala na festivalu u Celju i isto toliko u Nišu, nekoliko puta otvarala Vukov sabor i radne akcije, i ekstra prajs nagrade osvajala u Engleskoj, Belgiji, Francuskoj i Švajcaskoj.
U KUD-u „Abrašević“ radila je potom kao vokalni pedagog i uporedo usavršavala solo – pevanje, prvo u Novom Sadu a onda u Beogradu. Za audiciju u mariborskoj i bečkoj operi spremila je tri arije, ali je „odskočnu dasku za svet“ odbacila. Čim je otpevala „Marijo majko“ rekao joj to rumunski muzički prdagog, kod koga je privatno otišla. Pamti i danas da je nakon dugog ćutanja, izgovorio: „Vi imate ogroman grumen zlata, a bacili ste ga“. Jedan od njegovih studenata došao je kasnijeu Šabac i ponudio da sa njim vežba vokalnu tehniku, pa je tada saznala da „nakon njenog odlaska profesor muzike nije nastavio čas jer je bio tužan što jedan divan glas zauvek ostaje neiskorišćen“.
Volim pesmu i – perunike
– I svoje penzionerske dane posvetila sam muzici. Osim lepe narodne pesme volim i cveće. Perunike posebno obožavam, pa sam jedno vreme ispred kuće mojih roditelja u Varni sadila čak 23 vrste. Volim i putovanja. Družim se sa članovima Društva prijatelja Hilandara i sa njima putujući upoznajem našu lepu Srbiju. Penzija mi to omogućava, jer od nje mogu da živim i ispunim svoje želje i neostvarene snove – kaže Živka Žica Jovanović.
Odrekla se Žica svetskih operskih scena i aplauza, i zauvek ostala u Šapcu. Nastavila je da sa „Abraševićem“ putuje po Srbiji i da osvaja nagrade na domaćim i stranim festivalima. U slavu Kornelija Stankovića, koji je na predlog Vuka Karadžića prvi sakupio i zapisao „srbske narodne pesme“, priredila je i nekoliko solističkih koncerata. Na njih je posebno ponosna jer je uspela, kaže, da dođe ne samo do notnih zapisa nego i da otkrije da je šabački vladika Gavrilo slavnom kompozitoru otpevao pesmu „Ti stvori oko“. U muzičku biografiju beleži i sledeće podatke: prvi solistički nastup imala je 24. novembra 1995. godine, drugim je 1996. otvorila Vukov sabor, a isti repertoar pevala je potom u Loznici, Užicu i Kući „Đure Jakšića“ u Beogradu. Šapčane je 6. marta 1999. obradovala i vranjanskim pesmama.
Ljubav prema lepoj narodnoj pesmi Živka Jovanović iskazala je i osnivanjem tri muzičke grupe. Prvu je stvorila 15. oktobra 1992. godine, na molbu abraševićevca Stojića Mašića. Bio je to ženski kvartet, koji je nakon šest meseci prerastao u mešoviti oktet „Spomenak“. Šapčani su ga aplauzom prvi put pozdravili u okviru proslave Prvog maja, na koncertu priređenom ispred skloništa na Trkalištu, a u decembru 2005. poslednji put. Bilo je to u okviru predstavljanja monografije posvećene najstarijem KUD-u u Šapcu. U junu 2007. pri „Abraševiću“ je oformila mešovitau grupu „Nostalgija“, koja je poslednju pesmu otpevala krajem aprila 2011. godine.
U julu 2015. stvorila je muzičku grupu koja i danas raduje Šapčane. Reč je o ženskoj grupi „Šapčanke“, nastaloj na predlog tadašnje direktorke šabačkog Kulturnog centra Gordane Marković. Njene članice su aplauzima pozdravljali stanovnici Aranđelovca, Krupnja, Beograda, Lajkovca, Smedereva, Praga, u Vraćevšnici, na Rudniku i Zlatiboru. Raspevane Šapčanke u Šapcu priređuju tradicionalne osmomartovske, vidovdanske, malogospojinske i novogodišnje koncerte, a devet sadašnjih članica 88. put nastupile su 5. oktobra i u velikoj sali šabačkog Kulturnog centra uz harmoniku Milenka Božića pevale na bis.
Živka Jovanović je iz KUD-a koji nosi ime zauvek mladog pesnika Koste Abraševića otišla u Pedagošku akademiju, a nakon njenog gašenja profesor muzičke kulture bila je u tek osnovanoj Školi za umetničke zanate i u Šabačkoj gimnaziji. Gimnazijalcima je predavala duže od dve decenije, do 2013. godine. Od tada je u penziji, ali, od muzike ne odustaje. U želji da se srpske narodne pesme pevaju od predškolskog do zrelog doba,ovoga leta je osmislila i organizovala prvi Festival ženskih pevačkih grupa koje neguju izvornu muziku. Sa „Šapčankama“ tada su nastupila deca iz osnovnih škola i šabačkog vrtića „Čigra“, a Žica je bila ponosna i srećna.
Ž. Vojinović
POTPISI ispod fotografija:
Naslovna fotografija: Žica Jovanović
