Humoreskica
Stiže polako još jedno dugo, toplo leto. Mi, seljaci imamo pune ruke posla. Neko u njivi, neko u štali, neko u blokadi. Svako bira gde će, jer u ovoj zemlji, kako kaže nenadležna predmetna instzitucija, vlada demokratija. Naravno da naš precednik ume da se šali, a mi ga zbog toga i trpimo sve ove godine. Šaljivdžija čovek. Tu je pored njega i nezaobilazni fikus, useljen u Jovankinu vilu na Dedinju, koji se toliko osilio, da po govoru počinje da ugrožava svoga šefa. Ali, o tom, potom. Nego, povodom ove društveno ekonomske krize u državi, a i povodom viksokih temperatura, onomad se ispred seoske prodavnice oko podneva iskupilo poznato seosko društvance, da uz pivo „čučavac“ prozbori koju pametnu. Za reč se, kao i obično prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci, drugarice i drugovi, situacija u zemlji se ne smiruje. Ovi blokaderi `oće da sruše državu!
– Je l` ti to javio onaj bradati dezinformer? – upita Simeun.
– Nije samo on. Eno, o tome na svim televizijama priča i gospoja predsednica parlamenta. Pre neki dan je to rekla i na zasedanju narodne skupštine – poče Miloje da se pravda.
– A što nije rekla koliko je koštalo renoviranje vile u koju se bespravno uselila? Daj, samo nam nju ne spominji! – dobaci Milisav.
– Slobodno neka je spominje. Što se ta nepismena osoba više pojavljuje na televizijama, to će ova vlast pre da završi tamo gde joj studenti predviđaju. U istoriji. – nadoveza se Krstivoje.
– Slažem se sa Krlom, ali ne sa onim što takođe ne silazi sa TV ekrana u odbrani ovog nenadležnog. Dakle, Krstivoje je u pravu, a vi svi znate da ja u slobodno vreme, dok čuvam ovce na livadi, volim da pišem po malo i poeziju – javi se Aleksa.
– Znamo, Aleksa, zanmo. Da čujemo šta si ovog puta sklepao kraj ovaca – umeša se Radoje.
– Pa, inspirisala me ona što se hvali da je bila premijerka, a sad presednica parlamenta. Njoj sam posvetio ove stihove, koji glase „Aoj mati, Lača mati, zar ti moraš svašta znati /refren/ – ideš šorom, svašta čujem na hepiju zabaguješ, ideš šorom svašta znaš, u hit – šitu baljezgaš! “ – /refren/ I tako dalje, i tako dalje… – odrecitova Aleksa.
– E, vala, Aleksa ulepšao si mi ovaj dan i zbog toga častim turu ladnog piva, a ti nastavi da pišeš i da nas uveseljavaš u ovim teškim vremenima, kad se mi seljaci uzdamo još jedino u nebo. Živ nam bio! – doviknu Životije na čije reči svi prisutni nazdraviše.
Nazdravio je i deda Pantelija, koji pamti i neka bolja vremena.
Rade Đergović
