Priču o vršnjačkom nasilju u Čačku započećemo ilustracijom činjenice kako lokalna vlast u gradu na Moravi gleda na ovaj problem i šta čačanska vlast smatra javnim interesom, a šta ne.
Na ovogodišnjem konkursu za za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka, Gradsko veće prihvatilo je predlog Komisije, sastavljene od nazovi medijskih stručnjaka koje je izabrao gradonačelnik Čačka, da se novcem iz gradskog budžeta podrži projekat pod nazivom „Gljive, sve su jestive neke i više puta“ a da se ne podrži projekat portala N2 „Bezbedno okruženje: otkrivanje i prevencija vršnjačkog nasilja„.
To će valjda reći da su pečurke važnije od čačanskih školaraca tj. da za pečurke postoji javni interes, a za vršnjačko nasilje ne postoji.
Nedavna anketa sprovedena među školskom omladinom u 16 osnovnih i 6 srednjih škola na teritoriji Grada, pokazalo je da se učenici ne osećaju u potpunosti bezbedno. Svaki sedmi učenik se ne oseća sigurno i bezbedno u školi, 7% se izjašnjava da se samo ponekad tako oseća, dok se 6% učenika nikada ne oseća bezbedno.
Učenici navode da su se nasilni incidenti najčešće dešavali u školskom dvorištu za vreme odmora (8,9%), u učionici dok je nastavnik bio odsutan (6,9%), a zatim slede incidenti u toaletima (2,9%). Trećina učenika sedmog i osmog razreda navode da su primetili da neko u školu donosi nož ili oružje (od toga 9,3% kaže da se tako nešto dešavalo više puta, a čak 3,6% tvrdi da se često dešava). Takođe, trećina srednjoškolaca odgovara da su primetili da neko u školu donosi opasne predmete (od toga 8,1% da se često dešava, 8,3% da se desilo više puta).
Podaci jesu zabrinjavajući ali više brine saznanje da deca retko prijavljuju nasilje jer se plaše osuđivanja i osvete nasilnika, a škole zataškavaju nasilje zbog straha od medijske propraćenosti.
I tako dok aktuelna čačanska vlast novcem građana sufinansira medijske sadržaje koji se bave jestivišću pečuraka, od početka ove školske godine zabeleženo je već nekoliko incidenata o kojima se priča gura pod tepih i zataškava.
Zabeleženo je da su u tri osnovne škole učenici doneli noževe sa namerom da priprete, a možda i da ih upotrebe. Povodom sva tri slučaja javnost nije obaveštena da li postoji protokol postupanja Školske uprave, policije, Centra za socijalni rad, školskih organa (direktor, pedagog, psiholog …) u ovakvim slučajevima.
O preventivi takođe ni reči.
Bile su samo molbe: nemojte objavljivati jer će škola imati štetu. I samo pretnje da će roditelji dece koja su u školu došla naoružana noževima podneti tužbe protiv novinara i redakcija koje to budu objavile.
Dogodila se i tuča učenika u jednoj čačanskoj srednjoj školi, a sve se završilo saniranjem modrica na Urgentnom odeljenju Opšte bolnice.
Šta je preventiva za trovanje pečurkama svi znamo, nemojte jesti otrovne pečurke ili nemojte jesti pečurke uopšte, ako ne znate koje su otrovne, a koje jestive.
Znamo li šta je preventiva za vršnjačko nasilje u čačanskim školama? Znaju li građani Čačka koliko su im deca bezbedna u školama i da li im dete trpi vršnjačko nasilje?
Da li odgovore na ova pitanja ima aktuelna čačanska vlast i zašto nema.
