Humoreskica
Stigla zima, a sa njom i prvi sneg. Zabeleli se seoski krovovi i njive, poslovi se sveli na najmanju moguću meru, pa se ima više vremena za okupljanje i besedu. Tako je bilo i onomad, kad se skupilo poznato društvance u seoskoj birtiji „Kod Ace Pljačke“. Kao po običaju za reč se prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci i poštena seljačka inteligencijo, najzad i mi da uzmemo malo daha i odmora.
– Bogami, jedva sam dočekao ovaj sneg – ubaci se Sima.
– Pao sneg da svaka zverka pokaže svoj trag! – dobaci Sredoje.
– More, neki tragovi ostaju i bez snega – javi se Vidoje.
– Budi konkretniji Vićo – upitno će Živorad.
– Pa, evo, juče mi je poštar doneo rešenje po kojem je moje gazdinstvo stavljeno u pasivno stanje – reče Vidoje zabrinuto i dodade – Evo, doneo sam rešenje, da ne mislite da izmišljam stvari.
– Dobro, a šta piše u njemu? Ima li obrazloženje? – upita Matija.
– Piše da septička jama nije dovoljna da primi ono što odlazi iz moje štale. Razumete šta `oću da kažem – poče Vidoje da objašnjava. – Sad neću imati nikakve prinadležnosti, koje mi po svim pravilima pripadaju.
– Naravno da razumemo. Pa, vekovima to đubrivo i osoku iz štala koristimo kao nezamenljivo sredstvo za poboljšanje kvaliteta naših oranica. Mi seljaci ne možemo da opstanemo bez stajskog đubriva – ubaci se Krstivoje.
– Ta rešenja donose oni u prestonici, gde nema u većini naselja kanalizacije niti prečišćivača, pa se fekalije ispuštaju u Savu i Dunav. E, otuda nama stižu ovakva rešenja! Sramota! – podviknu Laza.
– `Ajde da se ne lažemo, zna se zašto sam dobio ovakvo rešenje – reče Vidoje.
– Reci, mada i mi to znamo i očekujemo sličnu pošiljku – složi se Stanoje.
– Pa, onomad sam učestvovao na blokadi puta, zbog neisplaćenih subvencija koje nam je država obećala, a nije isplatila… – reče Vidoje, a na njegove reči svi prisutni ućutaše, jer dobro znaju odakle vetar duva i nanosi nepravdu.
Ćutao je i deda Panta, jer on dobro zna kakve su sankcije kad u zarobljenoj državi tražiš samo ono što ti po zakonu pripada.
Rade Đergović
