Rijaliti Srbija
Reči, reči, reči… A dela? A pa to ćemo posle, jednog lepog dana, onako, nekako, svakako… Pelaznu vladu hoćemo a nećemo, ni opoziciju da nam se meša u pos’o nećemo, šta će nam ionako ne valja ništa, ni ProGlas nećemo, ne znamo zašto ali eto tako nećemo, ni Anketnu komisiju sastavljenu od eksperata koja češlja dokumentaciju u vezi pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 15-oro ljudi i dvoje teško povređeno takođe nećemo jer, zaboga, nije konsultovan studentski Parlament kao najviši organ u svemiru, omladina koja je blokirala svoje fakultete ima svoje zahteve, komada četiri, i traži od institucija države da ih ispuni i to je početak i kraj priče.
Institucije u državi Srbiji koje rade nezavisno i po zakonu i Ustavu!? Dobra fora. I onda silan neki svet, i mladi i stariji, šetaju la, la, la, celi dan i noć i pumpaju la, la, la brže, jače, bolje, najbolje i sve je super. Narod se oslobodio straha, grljenje, ljubljenje na sve strane i bla, bla, bla, veselo, veselo. A banda na vlasti, naprednjački ološ, krade i dalje dok kao hapse neke njihove nebitne likove da se Vlasi ne dosete. Eno ga EXPO radi punom parom, najveća pljačka narodnih para i korupcionaška afera bez presedana na ovim našim prostorima, Nepomenik krenuo u obilazak zemlje čiji je navodno predsednik, laže i maže sve do iza uma, na režimskim medijima je slika idile, sve je normalno i bogznakako i sve je isto jer ništa se ne menja a nema ni potrebe.
Ono što se mesecima dešava na ulicama gradova, varošica i sela postalo je folklor kao splet narodnih igara i nošnji, tradicionalnih pesama i običaja, lepo je i beskorisno ali svi se dobro zabavljaju i malo i plaču dok se negde tamo, blizu nas, neka nova nadstrešnica opasno klima i samo je pitanje vremena kada će opet nekome pasti na glavu a opet niko neće odgovarati. Zašto? Zato što ovima na vlasti i Fireru lično se tako može. Što se kaže – u mogućnosti su da rade šta hoće i kako hoće jer je sva moć u njihovim krvavim rukama.
A nama ostaju parole: Ne lažite mi babu! Kad porastem biću student! Ćaci ne đute! Spavaj mirno nano sve je blokirano! Svi smo pod nadstrešnicom! Samo nedostaje na svim ovim protestima koji su bili ili su u toku ona najvažnija: Ako kaniš pobijediti ne smiješ izgubiti! Alan Ford. Eto, tako je prosto.
Piše: Dragan Karalazić
