Poštuje li se u našem Gradu USTAV i pravo na slobodu kretanja?
Slika, ipak, govori, više od hiljadu reči…
Do slike koju vam prosleđujem, svi ovi automobili, morali su se nekako dovesti. Nažalost, nisu leteli i sleteli u dvoriste Osnovne škole „Nikolaj Velimirović“, nego su svi oni prošli kroz uzani prolaz, na kojem je kapija. Na ulazu u “hram obrazovanja” znak koji bi trebalo da predstavlja zabranu odvijanja saobraćaja postaje besmislen. Naime, kada se iz Masarikove ulice, odmah pored Muzičke škole, pojavi automobil nekog od zaposlenih (najčešće) bilo koje od dve pomenute škole – za pešake, odnosno ĐAKE, nema mesta…
Gradski odbor Srbija Centra upućuje na Pravilnik o normativima školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu školu: “Dvorište za odmor i rekreaciju učenika sa pristupnim stazama je veličine najmanje 5m2 po jednom učeniku za potpune osnovne škole, odnosno najmanje 1.000 m2 za odvojena odeljenja osnovnih škola i nepotpune osnovne škole od I do IV razreda.
Možda je rešenje u zabrani kretanja učenika ovim prolazom?
Ipak NE! Ustav Republike Srbije je jasan. Član 39. Sloboda kretanja
Svako ima pravo da se slobodno kreće.
To je uobičajena slika svakog radnog dana, pred početak i prve i druge smene, kada najviše dece dolazi na časove. Deset do 15 automobila se parkira u dvorište Muzičke, koje je godinama bilo zatvoreno, a oko 15-20 je svakodnevno prisutno po celom dvorištu Nikolajeve škole, a da nigde nije obeleženo parking mesto! Na ovaj način, direktno je ugrožena bezbednost učenika Osnovne škole „Nikolaj Velimirović“, jer vozila, osim kroz uzani prolaz, prolaze pored „male“ škole, koju pohađaju prvaci, školskog terena, letnje učionice i sve do drugog dela dvorišta… tu gde bi, po svim pravilima i pravilnicima, po svakoj svesti i savesti, deca trebalo budu prioritet, da budu zaštićena i bezbedna, tu, u školskom dvorištu da budu bezbrižna i razigrana… Roditelji su se obraćali svima, za koje su smatrali da su nadležni i da ovu, u najmanju ruku neprijatnu, situaciju, mogu da reše. Na žalost, bez uspeha. Zato ovaj tekst pišemo i pitamo se da li je naplata parkinga u “Rodi” uzrokovala ovo stanje i da li postoji rešenje i ovog problema koji ugrožava više od 600 učenika ove škole, više od 1.200 njihovih roditelja, preko 2.000 baka i deka dece ovog grada?
Paradoks je što su se bele stopice (projekat bezbednog kretanja školaraca u Gradu) po trotoaru pojavile prvo na putu do ove škole u okviru gradskog projekta „Uređenje zona škole“, zaštitni stubići koji sprečavaju parkiranje na pešačkom prelazu, postoji i tabla „siguran put do škole“ na pešačkom prelazu… a njega gaze, preko njega voze i prelaze svi automobili koji ulaze u školsko dvorište.
Zabrinuti roditelj uz podršku Gradskog odbora Srbije Centra iz Šapca