Pored sedam svetskih čuda prirode, postoje i ona koje je ljudska ruka stvorila, ali ovo čudo je najčudnije, a dešava se na našem prostoru.
Narodna Republika Kina je, (pored Kube i Koceljeve) jedina komunistička zemlja, a znamo da je komunizam “najpravednije društveno uređenje koje teži ka besklasnom društvu”, svakom prema potrebama, tako su nas učili, ako nas nisu lagali. Ovo može da potvrdi i izvesni Trifun.
Ne bi ništa bilo čudno, da se ti potvrđeni komunisti nisu pojavili u našoj zemlji kao investitori, koji se ponašaju kao da su robovlasnici i kao da se mi nalazimo u Kini a ne oni kod nas. Kinezi, a ne samo Kinezi, u zemlji Srbiji primenjuju neke zakone koji su samo njima poznati. Kako bi završio bilo koji strani državljanin u Kini kada bi ometao njihovog novinara da izveštava sa terena ili ne daj Bože, da mu preseče put i ne dozvoli slobodno kretanje… verovatno bi ga javno streljali uz direktan tv prenos.
Imamo primer Južne Koreje čiji radnici nemaju pravo na pauzu, pa na posao dolaze u pampers pelene. Mnogi od njih ne bi ni osetili blagodeti pampersa, jer kad su oni bili deca nosile su se pamučne pelene. Inspekcija rada se pravi gluva i slepa, jer su od Koreanaca dobili nova vozila, a nije lepo kontrolisati donatore.
YAZAKI se, od svih istočnjačkih kompanija ponašao prilično korektno ali, videli Japanci da ovde prolazi sve, pa počeli da krše ugovore. Imali su dogovor sa zaposlenim, da ukoliko dođe do zastoja u radu, radnici dobijaju 65% zarade i to se poštovalo do nedavno, ali su bez ikakve najave i obaveštenja te zastoje u radu počeli da im računaju kao godišnji odmor. Mnogi su u kreditima, pa ćute, jer ako progovore dobijaju otkaz.
Država ćuti i hvali se kako je smanjen broj nezaposlenih i nema nameru da bilo šta preduzme, sindikati ili ne postoje ili se bave nabavkom namirnica.
Očigledno je da smo mi iz feudalizma uskočili u “komunizam”, pa smo se ponovo vratili tamo gde smo bili. Pokazalo se da su investitori sa zapada ipak bili civilizovani i da su poštovali zaposlene.
A setimo se samo kako se Tomislav radovao dolasku malih žutih ljudi.
Kad bi smo se opametili i urazumili, možda bismo se oslobodili i ovih okupatora, do tad nek nam je Bog u pomoći.
Zoran Rendža Gvozdenović
