Rijaliti Srbija
Čak i polupismenima i poluusmenima (Ana, javi se!) gornji naslov može izgledati kao gramatička greška, slovna omaška ili pak neuspešna stilska figura. Da piše Par – nepar asocijacija bi bila očigledna, na primer na klinačke igrice starijih generacija sa sličicama fudbalera i brojevima na poleđini – ko pogodi da li je broj paran ili neparan taj dobija (pobeđuje), za one koji se sećaju 80-ih godina prošlog veka i svetske naftne krize zbog koje je u tadašnjoj državi Jugoslaviji došlo do nestašica benzina pa su se automobili vozili po sistemu par-nepar zavisno od dana u nedelji i brojevima na tablicama takođe je jasno o čemu se radi.
Ovo je protokom godina postala simpatična uspomena ali u današnjoj realnosti u zemlji Srbiji ovakva konstrukcija može da označava s jedne strane vlast (par) a sa druge protivnike režima (nepar). I to traje 13 punih godina a poslednjih 10 meseci se baš zakuvalo i čini se da će društveni lonac svakog časa eksplodirati.
Ali, to se ne događa, ne ovde, na brdovitom Balkanu već se to dogodilo na obroncima Himalaja, u državi Nepal, verovali ili ne. Nepal je od 2008. godine Republika, monarhija je spakovana u istoriju i počela je tranzicija ka demokratiji i izgradnji institucija primerenim novom državnom uređenju kao i kulturološkim i sociološkim, ekonomskim i političkim, promenama u nepalskom društvu. I kako to obično biva (…kad se previše sniva…) sve se vrlo brzo pretvorilo u farsu, novi vlastodršci su našli pa zašli, obogatili se, bahatili se i oni i njihove familije dok je većina naroda grcala u nemaštini i neslobodi (u državi Nepal po popisu iz 2024. godine živi blizu 30 miliona stanovnika). I onda je tamošnja autokratska vlast, kao što to čini skoro svaka pre ili kasnije svuda u svetu, preterala u bezočnosti prema građanima, u korupciji i raznim oblicima kriminala, pregonila narodski rečeno i donela katastrofalnu odluku koja će za nju biti, ispostaviće se, pogubna a to je da ukinu društvene mreže u celoj zemlji!?
Da uskrate generaciji Z da se kreće u svom primarnom prostoru komunikacije, povezivanja, rada i zabave je potez kojim su nepalske vlasti pucale sebi u nogu a i mnogo više od toga jer su isprva mirni demonstranti (i tamo su kao i kod nas mesecima trajali mirni i nenasilni protesti) pobesneli i u takvom stanju uzeli pravdu u svoje ruke paleći sve pred sobom: parlament, zgrade vlade i drugih državnih institucija a potom i kuće državnih funkcionera i vile sa bazenima i skupim automobilima njihove dece i naterali pokvarene režimske političare u bekstvo (ovi nisu krenuli u bežaniju praznih ruku, banda lopovska) ali…
Vojska koja je stupila na scenu u novonastalom političkom vakuumu i opštem haosu sprečila je bežaniju pokvarenih režimlija zatvorivši sve areodrome kada su im demonstranti predvođeni studentima naravno zapretili da će i njihovi domovi biti pretvoreni u zgarišta ako se ne stave na stranu naroda. I vojska je to učinila kao i policija i trenutno su započeti razgovori na relaciji predsednik Republike – vojni vrh –predstavnici pobunjenika da bi se formirala nova vlada i druge važne državne institucije.
E, sad, u čemu je „kvaka 22“ u nepalskom slučaju a koja se ne može (i zašto ne) primeniti u Srbiji? Jer, mnogo je sličnosti, i ovde traju antirežimski protesti mesecima, često vrlo masovni ali mirni, bez nasilja, predvođeni studentima i uopšte mladim ljudima koji su budućnost ove zemlje. Razlika je u tome što je naš diktator kako vreme prolazi sve luđi a ipak još uvek nije pucao bojevom municijom u narod kao one budale u Nepalu (poginulo više od 20 ljudi, ko zna koliko ranjenih) već on to radi sofisticirano: prvo zvučni top pa nervni gas (bojni otrov) a huligani i krimosi su uvek tu da prebiju koga treba i ne treba, ne prave takvi likovi razliku, malo gaze automobilima, malo prete silovanjima, sa zvaničnim policijskim značkama ili bez njih (fantomke su obavezne), lome kosti ali za sada bez fatalnih ishoda.
Građani i građanke slatki u svojoj naivnosti traže izbore a Onaj čije se ime ne spominje iz razloga mentalne higijene sprema vojnu paradu, tenkovi već oru bepgradske ulice vežbajući za slet u nedelju 21. septembra povodom obeležavanja novokomponovanog praznika Jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji niko živi u Srbiji ne praznuje niti ima blagog pojma šta je to i čemu služi.
A izbore će raspisati kada kao i uvek do sada bude siguran da će ih ubedljivo dobiti tj. pokrasti onako kako to samo on i njegovi napredni razbojnici umeju. Dakle, izbori nisu rešenje za ovu našu situ(v)aciju. Da li postoji raspoloženje za „nepalski slučaj“? Pitanje je naravno retoričko jer svi znamo dogovor: NE.
Ovde ni vojske ni policija nikada neće stati na stranu naroda zato što su prekoviše korumpirani i u većini ogrezli u kriminalu i svakoraznim zločinima i zato što se u Srbiji generalno mnogo bolje živi nego u Nepalu pa zato odande dolaze jadnici da rade ovde za sitne a za njih ogromne pare a naši ljudi idu na letovanja, zimovanja, kupuju se stanovi i novi automobili, na kredit ali ima se – može se, nosi se firmirana garderoba, restorani i kafići, teretane i kockarnice su pune tokom celog (radnog) dana, znači nije tolika muka da bi se ginulo za slobodu.
I zato se ovo ovde može nazvati kodnim imenom PAL (večno ponavljanje istog, par-nepar i tako u krug). A NEPAL je… daleko (bilo).
Piše: Dragan Karalazić