Narodni poslanik je termin koji u demokratskim društvima označava osobu koja predstavlja celokupno stanovništvo određene oblasti, koju biraju građani te oblasti. Oni ga biraju kao svog opunomoćenika, da raspravlja u njihovo ime sa poslanicima iz drugih oblasti zemlje o vođenju društva i države. Titula poslanika se dobija opštim glasanjem. Dužnost poslanika je da ozbiljno proučava sva postavljena pitanja i sva predložena rešenja. Kada je ponuđeno rešenje u skladu sa njegovim ubeđenjem, on treba da glasa za njega, a ako ga, s druge strane, njegovo ubeđenje osuđuje, treba da glasa protiv.
Ako prihvata naloge drugih, on izdaje svoju punomoć.
Dragana Lukić, Loznica, poslanička grupa ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane
Poštovani građani republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, najpre da se zahvalim predsednici Skupštine, gospođi Ani Brnabić, što je omogućila da se o ovakvom zakonu raspravlja u redovnom zasedanju, jer bi bila velika šteta da je opoziciji uspeo plan i da do ove rasprave ne dođe.
Ko god pročita predlog zakona, jasno mu je zašto su molili Boga da do ove sednice ne dođe. Zato što će između ostalog i onaj deo građana, koji je možda verovao u česitost namere opozicije, shvatiti da je bio obmanut i da su poslužili samo kao broj na ulici u protestima, koji su opoziciji potrebni da se vrate na vlast, jer su u poslednjih pet godina četiri puta izgubili na izborima i trenutno ova tema im je jedina šansa za opstanak na političkoj sceni.
Filozofija apsurda je licemerje da danas protiv projekta govore oni koji su doveli kompaniju u Srbiju, oni koji su promenili zakon da onaj ko vrši istražne radnje, automatski ima pravo eksploatacije u ovom slučaju kompanije Rio Tinto i time oduzeli Srbiji sva prava i mogućnost da možda ona bude ta, koja će eksploatisati neku istraženu rudu ili pak da raspiše tender i odluči ko će to da radi. Danas se protiv projekta bore i oni koji se međusobno svađaju, ko se prvi setio teme ekologije, oni kojima su uz dužno poštovanje njihove profesije, stručnjaci za ovu temu, ginekolozi i šumari.
E sada u ovakvom predlogu zakona, pronašla sam jednu tačnu rečenicu. Naime u razlozima za donošenje zakona su naveli – ruda je dobila ime po reci Jadar, u čijoj blizini su planina Cer i reka Drina. To je tačno.
Ali se pitam, zašto nisu naveli planinu Gučevo, koja je takođe u neposrednoj blizini, nisu naveli zato što žele da manipulišu emocijama građana, kada pominju Cer. Neki od njih su planirali otvaranje rudnika na stogodišnjicu Cerske bitke. I kao što sam rekla za ovom govornicom, i ponosno to ističem, rođena sam na obroncima planine Cer i ne mogu oni više da vole Cer, od nas koji smo tamo rođeni, i koji tamo živimo i uopšte mi nije jasno zašto pominju Cer, kada se ruda litijuma nalazi jedino u Gornjim Nedeljicama, nema je više nigde u Srbiji, pa ni na Ceru.
Pošto živim u Loznici, saradnike opozicije ove lažne borbe znam kao zlu paru i s toga zaista izuzimam deo iskreno zabrinutih građana, koji sa strukom treba da reše sve svoje nedoumice, strahove i pitanja. Govorim o pojedinim mojim sugrađanima, koji su dobrovoljno prodali svoja imanja kompaniji, jer nikakva eksproprijacija i nikakva otimačina nije pretila jer niko i kada na tim parcelama nije proglasio javni interes, i to su ljudi koji se danas kunu u čestitost, a nas nazivaju lobistima.
Poštovani građani, Rio Tintu danas ne trebaju lobisti, danas su sva prava zagarantovana izmenama Zakona iz 2006. i 2011. godine.
Tako nas lobistima i izdajnicima naziva jedna Dajana Đedović, koja se na prošlim izborima u Loznici kandidovala za gradonačelnika ispred opozicije, vodila je kampanju na borbi protiv rudnika. A ona je 2010. godine kao direktorica Centra za kulturu Vuk Karadžić u Loznici prihvatila, ponavljam, prihvatila dve donacije od Rio Tinta prvu u iznosu od 324.000 dinara, a drugu u iznosu od skoro 52.000 evra. I to nije sve. Njeni najuži članovi porodice prodali su imanje toj kompaniji za nekoliko desetina hiljada evra. Ona je danas odbornik u Skupštini grada Loznice. I dalje pljuje projekat, i dalje pljuje kompaniju, a pare od prodaje zemljišta vratili nisu.
Sledeći moj sugrađanin, Marko Blagojević, prodao šljivike i livade za neverovatnih 717.000 evra, takođe, veliki borac protiv rudnika. U Loznici ga znaju kao direktora „Viskoze“ koji je stavio katanac i ugasio svetla na toj fabrici i ostavio 10.000 radnika na ulici, među njima i mog oca. Ni on nije vratio pare kompaniji. Zapravo, poštovani građani, niko od njih nije vratio novac kompaniji.
Šta je suština svega? Oni bi da zadrže novac, da zadrže zemljište, a da proteraju kompaniju, a vi građani, vraćajte dugove i plaćajte penale.
E, sada, nije baš da su svi prodali imanja kompaniji u tim lažnim ekolozima, ima neko i ko nije. To je čovek koji možda tiho govori kada mu sufliraju šta da kaže, ali uvek nosi sekiru sa sobom. Na poslednjim izborima nosio je i venac, pardon, ne na izborima, na protestima u Loznici nosio je i venac. Reč je o gospodinu Kokanoviću. Gospodin Kokanović, pre nego što je postao ekološki aktivista, bio je član udruženja koje se zove Centar za razvoj Jadra. Znači, bavio se razvojem Jadra. Nije mu smetalo što je osnivač tog udruženja prodao zemlju Rio Tintu, nisu mu smetala istraživanja kompanije u našem području. Nije mu smetalo ni to što, kako su mi rekli meštani Gornjih Nedeljica, su istražne bušotine bile i na njegovom imanju, ni to mu nije smetalo. Nije mu smetalo ni što njegove komšije prodaju kuće, tačnije njih 50. Nikom nije otišao na kućnu adresu i rekao – čekajte komšije, čekajte ljudi, nemojte da prodajete. Ne, ništa mu to nije smetalo.
Šta se dalje dešava? Reši Kokanović da i on proda zemlju kompaniji, obrati se zahtevom 2019. godine, ponudom 2019. godine. Međutim, kompanija pogleda i shvati da to imanje ne ulazi u reon planiranog rudnika. E, tu kreće njegova opoziciona borba.
Znači, računica je jasna, da je rudnik planiran na Kokanovićevom imanju, on bi uzeo novac i od njegovog ekološkog aktivizma ne bi bilo ništa. I taj njegov put od Centra za razvoj Jadra do „Ne damo Jadar“ zapravo je popločan neuspešnom transakcijom sa Rio Tintom.
Tako da, poštovani građani, kada vas takvi plaše sumpornim kišama, zapravo se oni plaše napretka Srbije. Kada vas plaše da ćete hodati kao zombiji, zapravo se oni plaše lanca vrednosti od eksploatacije litijuma. A šta je suština i pozadina svega? Rušenje Vučića i rušenje Srpske napredne stranke, a onda bi imali priliku da vidimo već viđeno, a to je katančenje fabrika, uništavanje Vojske Srbije, priznavanje lažnih zločina i genocida, prestanak obeležavanja NATO bombardovanja, Oluja i Košara, okretanje leđa Srbima na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj.
Zato, poštovani građani, nemojte da verujete onima koji su doveli kompaniju, koji su planirali otvaranje rudnika na stogodišnjicu Cerske bitke, a o ekološkim standardima, zaštiti životne sredine nije bilo ni reči.
Mi kao odgovorna vlast, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, želimo da čujemo stvarno ekspertsko mišljenje. I u ovom trenutku ne možemo da kažemo da li će eksploatacije biti ili je neće biti, želimo da vidimo studiju, da čujemo ekspertsko mišljenje i u skladu sa tim donesemo odluku. Ako pod tim uslovima može da se realizuje projekat, on će za moju Loznicu imati višestruke benefite, od dvostrukog budžeta grada Loznice, što znači novca za sve oblasti društvenog života, novca za sve infrastrukturne projekte, značiće i biće ogroman podsticaj i podrška domaćim poljoprivrednim proizvođačima. Biće otvoreno na hiljade visokoplaćenih radnih mesta.
Ali, opet ponavljam, ako studija i struka kaže da to ne može da se realizuje u skladu sa najvišim standardima EU, koji su i u skladu i sa zakonima ove države, onda projekta neće ni biti. Hvala.