Evropska noć istraživača počela je nizom događaja koji se održavaju širom Srbije. Evropska proslava, koja za cilj ima popularizaciju naučno-istraživačkog rada, održaće se do 3. oktobra u čak 26 gradova.
U prostorijama Francuskog instituta u Beogradu već danas je počela evropska proslava i popularizacija naučno-istraživačke delatnosti istupima članova diplomatske zajednice. Naučnici i istraživači iz različitih oblasti biće na istom zadatku – da promovišu nauku i učine je interesantnom za svakog posetioca.
Evropska noć istraživača u Srbiji finansira se iz programa Horizont Evropa, koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživačke i inovacione aktivnosti.
Kompletan program možete pronaći na sajtu manifestacije.
Na otvaranju održanom u Beogradu, Plamena Halačeva, zamenica ambasadora Evropske unije u Republici Srbiji izjavila je: Evropska noć istraživača je prilika da se najšira publika, posebno mladi ljudi, upoznaju sa naučnim radom, dostignućima i istraživanjima, koja su fascinantna jer direktno utiču na naš svakodnevni život .“
EU ulaganja u nauku i inovacije ne smatra troškom, već investicijom, kaže Halačeva, koja je dodatno istakla značaj podrške koju Evropska unija pruža Srbiji u toj oblasti.
„Zbog toga, EU je aktivna u ovom sektoru u Srbiji kroz 400 projekata vrednih 135 miliona evra. među njima je i projekat sa namerom da osnaži i opremi srpske naučnike i inovatore i pomogne u daljem jačanju nacionalnih institucija poput Fonda za nauku. Kroz grantove i podršku reformi javnih naučno-istraživačkih instituta, EU dodatno pomaže razvoj naučnog sektora u Srbiji. Takođe, EU aktivno podržava inovacione aktivnosti u Srbiji, pre svega u oblasti razvoja, komercijalizacije i, što je posebno važno, jačanja saradnje naučnika, istraživača i preduzetnika – sve u cilju razvoja konkurentnosti srpske privrede“ , naglasila je Halačeva.
Ambasador Francuske Pjer Košar pozdravio je učešće Srbije na ovoj manifestaciji koja okuplja „stotine evropskih gradova, uključujući 16 u Francuskoj, koji organizovanjem skupova teže da izazovu interesovanje za istraživanje i podstaknu zanimanja kod mladih“.
Srbija ove godine prikazuje nekoliko projekata među kojima i ReFOCUS Art projekat. Pokazuje kako je nauka povezana sa društvom kroz različite teme svake godine.
„Ove godine smo kroz temu Nauka je umetnost pokušali da prikažemo savremene tokove nauke koja postaje i treba da bude otvorena za sve. Sem toga, želja nam je da pokažemo da su kritičko razmišljanje i kreativnost veoma važne, a možda ključne osobine i naučnika i umetnika. Iz te perspektive nauka i umetnost nisu paralelni procesi već jedan složeni proces koji teži poboljšanju društva“, rekla je Tanja Adnađević, voditeljka projekta ScienceCool.
Fakultet za fizičku hemiju i IMGGI vode projekat pod nazivom Nauka u pokretu – od laboratorija do škola i ulica, kroz koji ćemo ilustrovati kompleksnost naučnog stvaranja, od rađanja ideje preko istraživanja do proizvoda koje koristimo svakodnevno. „Upravo u toj složenosti procesa leži njegova lepota i zanimljivost. Stoga vas pozivamo u naučnu šetnju sa startom na Fakultetu za fizičku hemiju, koji je danas otvorio vrata svojih laboratorija za sve posetioce“, rekla je dr Biljana Šljukić Paunković .
Evropska unija podržava sektor nauke i inovacija u Srbiji kroz saradnju sa nacionalnim institucijama, istraživačkim i obrazovnim centrima i privredom. Ova podrška daje odlične rezultate i stvara dobre temelje za razvoj čistih tehnologija, nove naučne i istraživačke inicijative, kao i razvoj srpske privrede.
Kao najbolji primer saradnje EU sa srpskim naučnim telima treba navesti Institut BioSense u Novom Sadu. Takođe – iako ne isključivo – zahvaljujući podršci EU, Institut BioSense uspeo je da postane međunarodni centar izvrsnosti u oblasti digitalne poljoprivrede koja uključuje, na primer, korištenje robota i satelita u poljoprivredi.
Evropska unija pruža podsticaj i saradnju nauke i industrije kroz projekte zelene ekonomije i održivog razvoja .
Podržavajući naučnike u Srbiji, EU takođe pomaže ukupnom jačanju konkurentnosti Srbije.
