64. Oktobarski salon otvoren je u četvrtak u Narodnom muzeju Šabac. Tročlani žiri: dr Ana Rakić, viši kustos Galerije „Rajko Mamuzić“ iz Novog Sada, mr Željka Momirov vajar i profesor na Likovnoj akademiji u Trebinju i predsednica dr Dragana Kovačić, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu od 124 prijavljena odabrao je 78 umetnika koji potpisuju 85 radova. Dodeljene su tri ravnopravne nagrade u kategoriji slikarstvo Mini Glogovac, za skulpturu Đorđu Ceroviću i rad na papiru Ireni Kuzmanović, kao i priznanje „Igor Belohlavek“ za mladog autora Aleksandru Bajunoviću.
Kako ističe autorka postavke Tatjana Marković, organizacija Oktobarskog salona je zahtevna i traje nekoliko meseci, uz učešće većeg dela kolektiva Narodnog muzeja.
-Sve je to manje bitno pred činjenicom da imate mogućnost da obezbedite ljudima apsolutno uživanje u umetnosti narednih mesec dana. Imamo izuzetan odziv, što je trend poslednjih nekoliko godina, tako da je žiri imao ozbiljan i zahtevan zadatak. Tri člana su trebala da odaberu radove za izlaganje i dodele nagrade, što su i uradili vrlo prilježno, stručno i sa velikom empatijom. Osnovna nit, ne samo postavke, već i konteksta ovakve izložbe, je raznorodnost i raznolikost, autora, rukopisa, likovnih poetika. Zaista je potrebno puno truda, znanja i osećaja, da biste mogli da postavite ovakvu izložbu. Verujem da će se trend pojave mladih autora, novih poetika, zastupljenost pojedinih autora decenijama unazad na salonu, pokazati kao dobar način da ubuduće reprezentujemo deo likovne scene, ne samo našeg grada, nego i čitave Srbije- navela je Markovićeva.
Direktorka Jovana Stojanac je napomenula da je manifestacija obnovljena i vraćena u tradicionalnu formu.
-Energija kojom zrači salon je pokretačka, pozitivna i isijava entuzijazmom. Cllj koji smo sebi postavili da pokrenemo dinamiku likovne scene i doprinesemo stvaranju pozitivne atmosfere u lokalnoj zajednici verujem da smo uspeli to da ostvarimo. Izuzetno smo zadovoljni odzivom autora, izložba je izuzetno kvalitetna, selekcija je bila najozbiljnija u poslednjih nekoliko godina. Proširili smo izlagačke kapacitete, jer smo želeli da uvažimo energiju koja se pojavila- naglasila je Stojanac.
Oktobarski salon je najduža gradska kulturna manifestacija, koja traje kontinuirano, a započeta je 1954. godine.
-Siguran sam da, pre svega poštovaoci likovne umetosti, ali i nagrađeni i svi autori koji su izložili radove, mogu da budu zadovoljni. Salon je fascinantan, zaista sam oduševljen kvalitetom radova, a to su i reči stručnjaka. Trudili smo se da žiri bude apsolutno nezavisan i da najbolji pobede. Posebno bih istakao podsticajnu nagradu za mlade umetnike koja je pripala Šapčaninu, a veliki broj kvalitetnih mladih umetnika potiče iz Škole primenjenih umetnosti. Država Srbija zna da u umetnost i kulturu mora da se ulaže. Kao Grad ćemo uvek podržavati ovakve manifestacije- rekao je Aleksandar Pajić.
Mina Glogovac nagrađena je za diptih „Ultra“, koji pokazuje da „finom valerskom gradacijom i virtuoznom upotrebom boje autorka uspeva da uhvati i svom slikarskom sentimentu prilagodi viziju materije kao što je oblak, nebo atmosfera i kosmos“.
-Nagrada znači da neko razume i shvata vaš rad i predstavlja podsticaj da otvorim neku dalju perspektivu za buduće stvari. Meni je čast i zadovoljstvo što sam u Šapcu na manifestaciji koja ima ozbiljnu tradiciju. Posebno mi je zadovoljstvo što sam kao profesor skoro 20 godina na Fakultetu primenjenih umetnosti srela puno studenata koji su potekli iz Šapca i Umetničke škole. Šabac ima posebno mesto u mom srcu- podvukla je Glogovac.
Rad Aleksandra Bajunovića iz Badovinaca „Klanje pilića“ predstavlja „kompleksno kompoziciono rešenje veštog crteža i intenzivnog kolorita bazirano na objektivnom i foto realizmu koje iskosa kadrira monumentalnu žanr scenu“.
-Mnogo kvalitetnih radova na jednom mestu pokazuje kako ljudi stvaraju i rade u Šapcu i širom Srbije. Veoma mi je drago da sam i ja mogao da se predstavim radom, posebno u Šapcu, gde sam počeo da se bavim slikarstvom, kasnije nastavio na Akademiji u Bijeljini. Moj rad se fokusira na svakodnevicu, patrijarhalnu zaostavštinu u ruralnim sredinama i zato sam se odlučio za najjednostavniji naziv koji to najbolje ilustruje- naveo je Bajunović.
Postavka 64.Oktobarskog salona u Narodnom muzeju biće otvorena do 29. novembra.
D.Dimitrijević
