Na vest o smrti Branka Đurkovića
Još jedna tužna vest „preletele“ je preko Šapca. Preminuo je legendarni Branko Đurković.
Dirigent Branko Đurković, rođen je u Dublju, nedaleko od Šapca, 23. decembra 1937. godine. Otac Dragomir i majka Natalija sa petoro dece: Živojin, Milka, Dobrinka, Zdravko i Branko jedva preživljavaju. Idu u nadnice, uzimaju zemlju „u napolicu“. Ipak, uz velike žrtve upućuju Zdravka i Branka na školovanje u Šabac.
U Šapcu Branko završava osnovnu školu, uči gimnaziju i učiteljsku školu. Uporedo upisuje i muzičku školu, klarinet. Zatim, odlazi u Sarajevo na Višu pedagošku školu-muzika. Prvi učitelj dirigovanja mu je profesor i direktor sarajevske opere Tihomir Mirić.
Službu započinje u Osnovnoj školi „Sele Jovanović“. Sa horom ove škole prvi put nastupa na stepeništu OŠ „Vuk Karadžić“ 27. novembra 1962. godine. Pročulo se za Brankov rad. Direktor tadašnje Učiteljske škole, Milivoje Lekić, poziva Branka da preuzme hor u školi i pripremi ga za 2. takmičenje horova učiteljskih škola Srbije u Negotinu, maja 1964. godine.
Uz Branka su tada bili najpoznatiji profesori, dirigenti i kompozitori Srbije: Vojislav Ilić, Mihailo Vukdragović, Jela Kršić…
To je vreme kada započinje niska Brankovih nagrada sa horom: Negotin 1964, Kragujevac 1965, Celje 1965, Langolen 1966, Celje 1967, Celje 1969, pa dalje: Negotin, Leskovac, Beograd, Niš… Belgija, Španija, Grčka, Nemačka, Francuska, Poljska, Bugarska, Italija, Albanija, Švajcarska, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, BiH, Republika Srpska, Češka…
Mnoge stručne kritike izrečene su i zapisane. Navodimo samo neke:
„Toliko duše, poezije, glasovne krasote i lepote u interpretaciji ja nisam u svom dugom bavljenju sa muzikom doživeo. Prečudovito!“ – Danilo Švara, Ljubljana 1969.
„Dečji studio hor iz Jugoslavije predstavlja savršenu razliku od onoga što smo navikli slušati u Zapadnoj Evropi. Dok je sopran izrazit u visinama, alt je uzvišen u niskim registrima. Sve je tako savršeno, osećajno i nežno. Hor koji je imao i imaće uspeha nadaleko!“ – Viljem Kersters, Nerpelt 1982.
„Slušajući Hor 66 devojaka ostao sam zapanjen, sve dok mi kroz glavu nije sinula misao da njihovu preciznost mogu uporediti sa laserskim zrakom!“ – Mišel Vuilomenet, Montre 1987.
Ovom najužem izboru kritika dodajemo i nekoliko zapisa:
„Divan, redak hor, kao žubor i cveće“ – Milka Minić 1970.
„Branko nas je pesmom zatrovao. Zatrovao je mnoge koji smo učili na primeru Hora 66 devojaka“ – Predrag Peruničić 1988.
„Branku Đurkoviću, dugujemo veliku zahvalnost, a mi, profesori, pedagozi i umetnici, ponosni smo što u kolektivu Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu imamo takvog kolegu i umetnika“ – Darinka Matić Marović, 1994.
„Branko Đurković je jedinstvena osobnost u zborskoj glazbi ne samo ovih područja, daleko šire, zapravo najšire, što znači u svjetskim razmerama“ – Zdravko Šljivac 2008.
Posle godine provedene u OŠ „Sele Jovanović“ Branko će službovati u Muzičkoj i Učiteljskoj školi. Zatim sledi dalje studiranje uz rad. Najpre završava fakultet, a zatim postaje prvi magistar dirigovanje u tadašnjoj SFRJ.
Septembra 1979, godine izabran je za stručnog saradnika za predmet Horsko dirigovanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a 1980. postao docent na istom fakultetu. Godine 1986. izabran je za vanrednog, a 1991. za redovnog profesora gde je pored Horskog dirigovanja redovnim studentima i poslediplomcima, predavao i Osnove vokalne tehnike studentima dirigovanja i muzičke teorije, kao i Vežbe iz dirigovanja studentima kompozicije.
Pored desetina najviših muzičkih nagrada u zemlji i inostranstvu, Branko je dobitnik i brojnih društvenih priznanja, od kojih izdvajamo:
Oktobarska nagrada 1965, Orden rada sa zlatnim vencem 1985, Nagrada »Žika Popović» 1986, Vukova nagrada 1993, i Nacionalna nagrada za vrhunski doprinos u kuturi Srbije 2011. godine.
Najiskrenije saučešće porodici.
Ivan Kovačević