U epidemiji raspadanja institucija u Srbiji, utisak je da je PROSVETA prva ostala samo kao pojam.
Nije slučajno, osnovni atak na prosvetu, jer kad se uništi, a već jeste, obrazovanje, onda je i sve ostalo obesmišljeno u državi.
Predlog da roditelji ocenjuju vaspitače, učitelje, nastavnike i profesore je tragikomičan. Vidimo, po ponašanju dece i omladine u javnom prostoru, kako su ih roditelji učili i vaspitavali, a sad bi isti ti da ocenjuju i njihove predavače?! SKARADNO.
Za ovakve stvari, krivicu snose i sami prosvetari. Ćute na kupovine diploma, ćute kad ih učenici šamaraju, ćute za mizerne plate koje im udeljuju, na štrajk i ne pomišljaju.
Sledeći predlog, ako ovaj prođe, biće još crnji. Biće kolektivno klečanje, u ćošku, na orahovim ljuskama. U jednom ćošku razredni, u drugom nastavnik fizike, u trećem, hemije… Veroučitelji da 500 puta, na tabli, čitko, ispišu „Oče naš, Zdravo Marijo, ili izuči suru EL-FATIHE.
Ali, ne treba brinuti, sve će brzo biti rešeno. Niko, čak ni svom dušmanu, neće dati da radi u prosveti, pa neka roditelju sami predaju svojoj deci. Škole su se nakad, po selima, ukidale zbog manjka dece, sad će zbog nedostatka predavača.
SKAČI SRBIJO, KVANTNIM SKOKOVIMA, SKAČI…
Boban Smiljanić