Dugi protest poljoprivrednika u Mačvi
Nakon 25 dana blokade centra Bogatića poljoprivrednici iz Mačve su se vratili svojim porodicama i domaćinstvima. Verovatno je to jedan od najdužih i najupornijih blokada i protesta, upravo zbog veoma teškog položaja ove privredne grane koja hrani i brani Srbiju.
Prethodno su blokade organizovane na osamdesetak punktova širom Srbije. I nisu samo stočari u problemu, jer je dovoljno samo navesti da pet litara proizvedenog mleka košta koliko i litar mleka u trgovinama. Tu su i ratari čija je pšenica jeftinija nego pre desetak godina ali i voćari koji sa ovakvim cenama ne mogu da podmire troškove, a oni rastu iz godine u godinu.
Ono što država radi nema dugoročnu strategiju, pa zvuči banalno da nema pravila po kojima zemljoradnici mogu da pravdaju subvencije.
Na tom poslednjem skupu, u nedelju, rečeno je da poljoprivrednici neće odustati a studentima su poručili – kad budete imali priliku i rešili nešto da promenite, vi nas zovite! A znatan deo zemljoradnika podržavao je studentske proteste, sa svojim traktorima išli kao zaštita, donosili im hranu i kuvali, pomagali na sve moguće načine, i to srcem i dušom.
Jedan od razloga za obustavu protesta i blokada je što slede prolećni radovi, i naravno zemljoradnici i njihove porodice žive od svog rada i niko tu nema drugi da im pomogne.
Izvesno je da je nedostajala jača podrška od studenata kao i drugih delova društva. Uostalom bili su protesti prosvetnih radnika, advokata, poštara, zaposlenih u pravosudnim organima i kulturnim institucijama, ali nedostaje sinergija i jače povezivanje organizatora protesta.
S druge strane režim pokazuje golu represiju, prebijanjem i hapšenjem studenata, otpuštanjima profesora i nastavnika, optužbama za podrivanje ustavnog poretka kao i napada na službena lica…
I upravo na protestu u Bogatiću ukazano je na bestijalnost utamničenja zemljoradnika. Čak je i SANU, koja se vrlo retko izjašnjava o aktuelnim društvenim problemima, ukazala je da zemljoradnicima nije mesto u zatvoru.
Sada se prikupljaju potpisi podrške za Zlatka Kokanovića, iako snimci pokazuju da nije nasrnuo na službena lica. Nažalost, kao i mnogo puta ranije tužioci i sudije se ponašaju kao slepi izvršioci vlasti, kao da nema dovoljno dokaza u korist osumnjičenih, bez pretpostavke nevinosti a verujući bez ostatka žandarmeriji i policiji. Nije zgoreg podsetiti na poemu “Srbija” Oskara Daviča gde se opominje – “kad Mačva nije sita” ali i stihovi “kad će hajduk bune iz tebe da grune”. Uz to roman “Hajduk Stanko” Janka Veselinovića, gde je Mačva i mentalitet naroda na najbolji način oslikana, ima verovatno najviše izdanja u srpskoj književnosti, samo od 1945. do 1990. godine bilo je 50 izdanja.
Mačva ima veoma plodnu zemlju, plitke podzemne vode pogodne za navodnjavanje, vredne ljude i tradiciju u poljoprivrednoj proizvodnji, pa se opet teško živi od seljačkog hleba. Bilo je inicijativa, u šabačkom delu Mačve, za vreme demokratske vlasti, da se uvede sistem “kap po kap” koji bi omogućio znatno veće prinose čak i treću žetvu. Naprednjačka vlast ništa nije učinila da se to realizuje, čak ni država iako bi korist bila višestruka. Pored toga Mačva leži i na geotermalnim izvorima, gde bi se mnogostruko isplatilo ulaganje u staklenike. Ali, eto, i dalje sve po starom, zemljoradnja u zapećku, a primera radi Holandija, sa daleko lošijom zemljom i klimom, ostvaruje izvoz od stotinak milijardi evra.
I nakon protesta zemljoradnika problem nisu rešeni, samo se stavljaju pod tepih i odlažu. Pitanje je kada će ponovo izbiti neko novo nezadovoljstvo, i to ne samo zemljoradnika.
Dragan Eraković
