Aleksandar Ristić iz Grušića za „Podrinske“
Poljoprivrednik iz Grušića Aleksandar Ristić (25 godina) bavi se stočarstvom, ratarstvom, povrtarstvom i voćarstvom. Završio je za automehaničara, ali taj posao nikad nije radio. Na imanju, gde planira da ostane, živi i radi sa bratom, ocem, majkom i bakom. Grad ga, priznaje, nikad nije privlačio, budući da je navikao na seoski život, te da je prvu brazdu zemlje zaorao sa svega sedam godina.
Od stoke ima 35 bikova, šest krava i 20 ovaca, a bavi se i svinjarstvom. Obrađuje 15 hektara zemlje i na 50 ari sadi jagodu, ali i višnju i šljivu. Ove godine jagode su bile skupe, ali su zato kupus, krastavac i kupina bili jeftini. Problem mu predstavlja i neasfaltiran put do kuće, što mu je potrebno za neometano obavljanje poslova u poljoprivredi.
-Da bi taj put bio asfaltiran, potrebno je 19 hiljada evra. Putevi do njive su šljunčeni, ali vlasnici poseda ne krče obale, što otežava prilaze. U Savetu Mesne zajednice „vrti se“ pet istih ljudi koji gledaju samo sopstveni interes, a ja vremena za bavljenje politikom nemam- kaže Aleksandar, koji koristi subvencije za zemlju, dok mu za stoku nisu isplaćene od prošle godine.
Sa mlađim bratom prevozi drva i seno sa dva kamiona. Priznaje, da nije toga, teško bi mogli da opstanu. Ranije je radio usluge sopstvenom mehanizacijom, ali je prestao, budući da se dugo čeka ne naplatu. Gazdinstvo, koje se još uvek vodi na oca, uskoro će preregistrovati na njegovo ime. To će za Aleksandra biti dodatna odgovornost, ali i podstrek da dalje radi i unapređuje proizvodnju.
-Značilo bi mi kada bih svoje proizvode mogao da prodajem u selu, a jedini način da se za to stvore uslovi jeste osnivanje zadruge ili postojanje hladnjače, kako ne bismo morali da idemo u Volujac ili u neko drugo selo. Problem je što nas rukovodstvo Mesne zajednice ne pita mnogo, a sami ne možemo da se organizujemo- ističe on.
Iako nema mnogo dešavanja na selu, grad nije daleko. Pošto imaju samo dve prodavnice, za veće nabavke putuju do Šapca. Nekad je u selu funkcionisao šah klub i jedno vreme i diskoteka, ali je zatvorena. Uprkos tome, smatra da će mladi i ubuduće ostajati u njegovom kraju i ne strahuje da neće imati društvo. Planira da proširi štalu sa još 20 bikova. Ristići na 40 ari imaju vinograd, a nešto od vina koje proizvedu plasiraju u prodaju. I u tom pogledu planiraju proširenje, budući da se i deda bavio vinogradarstvom, te da im je to u porodičnoj tradiciji.
D.Dimitrijević