Subota 16. septembar, pre podne. Pošli smo na Kablar da vidimo kako napreduju radovi na sanaciji klizišta, postavci bankina i stabilizaciji puta, koji je JP „Gradac“ zatvorio za saobraćaj motornih vozila po nalogu saobraćajnog inspektora, a Turistička organizacija Čačak angažovala privatno obezbeđenje za čuvanje saobraćajnih znakova.
Bila angažovana i policija, bilo tu usmene rasprave ko može, a ko ne može da prođe, pa ispalo da može da prođe samo onaj ko ima „posebnu dozvolu“, a na pitanje ko izdaje tu dozvolu niko nije imao odgovor.
Tako je to bezakonje i svojevoljno treniranje strogoće na Kablaru trajalo nekoliko dana uz asistenciju i Policijske uprave u Čačku, koja nam još uvek nije dostavila odgovor na pitanje da li su izdali zakonom propisanu dozvolu privatnom obezbeđenju za čuvanje saobraćajne signalizacije i zaprečavanje javnog puta.
A onda, kad smo u subotu stigli iznenađenje pred nama. Nema privatnog obezbeđenja, nema policije, nema Hitne pomoći, nema gradonačelnika, nema onog medijskog maga što je sam sebe proglasio predvodnikom Kablaraca koji brane svoja ognjišta, nema ni tih „Kablaraca“ što ih on predvodi, nema ni advokata Čvrkića koji je svoju dedovinu poklonio za napredak Kablara … nema nikoga.
Mora da je panika ili žurba u povlačenju bila velika, jer su saobraćajni znakovi zgomilani na desnoj strani kolovoza gledano sa Kablara, a leva traka ostala slobodna za prolaz vozila. Valjda nisu stigli da ih sklone pored puta gde i treba da stoje saobraćajni znaci radi bezbednosti učesnika u saobraćaju.
Nažalost saobraćajna policija više ovde ne dolazi da ovu situaciju razreši, a ni njihove kolege iz Policijske uprave ne dolaze da sprovedu istragu i privedu one koji se ovako bahato i neodgovorno igraju sa saobraćajnim znacima na javnom putu.
A ni JP „GRadac“ nije izdalo novo Obaveštenje o stanju puta 123/26 pa tako i dalje važi ono od 5. septembra da je put zatvoren za saobraćaj.
– O ozbiljnosti ove države govori nekoliko činjenica ovde na Kablaru. Pre svega, pre neku noć sam ovde prespavao jer mi nisu dali da prođem. Par dana posle toga sam pokušao da pomerim ovu prepreku, radnik privatnog obezbeđenja me sprečavao, pa je sam sebe povredio. Danas vidim da su sami pomerili znakove i ostavili prostor da može bez problema da se prođe ka vrhu Kablara – kaže Jevđenije Julijan Dimitrijević, ekološki aktivista koji je za par dana stekao veliko životno iskustvo na ovoj koti odbrane Kablara od onih koji bi da seku šumu i buše vrh planine i na njega da stave staklo i beton.
– Nema radova na putu, nema dozvole, nema nikoga ko bi rekao kako i zašto se ova prepreka postavlja, danas možemo slobodno proći, danas pukim slučajem i na našu veliku sreću nismo građani drugog reda, građani kojima je uskraćena sloboda kretanja javnom saobraćajnicom, pa možemo slobodno da prođemo – kaže Dimitrijević koji je u subotu takođe došao na svoju omiljenu planinu.
Doduše nije bilo jasno slučajnim putnicima namernicima koji vide da neki znakovi stoje po sred puta, gde im mesto svakako nije pa su zastali nesigurni da li smeju da prođu i onda smo ih mi novinari i Dimitrijević ohrabrili da prođu.
U laži su kratke noge gospodo iz lokalne vlasti, donošenje lažnih inspekcijskih rešenja, laganje da su u pitanju klizište i radovi na sanaciji puta je prozirno, u politici se to naziva jeftinim trikom, a u pravnoj državi bi angažovanje privatnog obezbeđenja i pritisak na policiju da nezakonito postupa bili krivična dela koja se sankcionišu.
Ako nije trenutno, ne znači da Srbija neće uskoro biti pravna država ili makar država u kojoj državne službe imaju integritet i ne savijaju glave pred osionim vlastodršcima.
Razmišljajte o tome.