Humoreskica
Nikako ne bih voleo da sam u šerifovoj koži. Toliko je prolupao i upetljao se u sve i svašta, kao pile u kučine. Na sve strane mu cure informacije, koje i slepima otvaraju oči i otkrivaju tajne njegovih poslušnika, i njegove, naravno. Džaba se šeta po okrugu, žaba, čas cmizdri, a čas se kliberi u Pambukovici, kad ga podguzne muve odaju na svakom mestu. Osilile se i najele muve, pa se razletele na sve strane. Ne može šerif više da ih kontroliše. Te kum udario žene na pešačkom prelazu, autom od nekoliko stotina hiljada evra, a pod dejstvom alkohola i kokaima /doduše, kokain je bio samo u mokraći/, te kumići uhvaćeni u organizovanju prostitucije, te onaj rukometaš zida po prestonici /u Savamali/, te šerifovi navijači dovoze ljude džipovima iz Male Krsne na „izlet“ na Voždovac, gde uzgred prijavljuju prebivalište za ponovljene, posle tek pokradenih izbora, te se čuveni tapšač, koji je za pljeskanje iza šerifovih leđa nagrađen mestom ambasadora u najjačoj državi sveta sastaje sa čuvenim „patriotom“ sa srpske liste iz južne nam pokrajine, za kojim je raspisana međunarodna poternica, te…
Svi, koji iole gledaju svojim, a ne „ružičastim“ i „srećnim“ očima, mogu da nastave niz gafova koje šerif i njegovi kauboji prave na dnevnom nivou, a jašu već više od deceniju. Sve to čine preko grbače, kako to šerif voli da kaže „građana“, u koje se kune svakodnevno, dok uništava sve institucije i one koji pokušavaju da misle svojom, a ne njegovom glavom. Zaboravlja šerif da još uvek ima onih koji se ne prodaju lako i da će njegovom izlivu vlasti na sivu masu jednom doći kraj. Za sve što je okrugu uradio otkako je postao šekijev potrčko, zaslužio je OSKARA. Mesto i datum dodele, biće naknadno objavljeni.
Rade Đergović
