Dr Tatjana Marković – Topalović, narodna poslanica:
Dok je gospođa ministarka Đukić – Dejanović gostovala u emisijama koje savetuju dobre devojčice, (da im kosice i cipelice budu čiste, da haljinice nose samo one curice sa stavom), dotle su ulicama Srbije hodale, prebijane i gažene devojčice dislociranih vilica, polomljenih karlica, izranjavljenih nogu, vapeći za komadom Pravde nam nasušne. Ove samonikle „divljakuše“ sa ulice su se ponosno hvatale sa kapuljašima, batinašima, nabeđenim „empatičnim“ vozačima i taksistima. Savitljiv, ili ipak preterano fleksibilan kičmeni stub gospođe ministarke se kretao u domenu nemogućeg, izvaranog i ponižavajućeg. Od trenutka zaposedanja THRONE – a, mother of Dragons, je sistematično i svakodnevno revnosno bljuckala neku novu prosvetnu vatru, koju su njeni saradnici sa njom lično, sve teže gasili. Dočekana kao spasiteljka posle slučaja Ribnikar, gospođa (S)lavica je na visokim štiklama dva puta ušetala u ministarske vode, pokazujući impresivan opus neznanja i nestručnosti kojim je raspolagala u dodeljenim joj ministarskim foteljama. Teško je predstaviti spektar nedoumica, dilema, kritika i rešenja kojima je gospođa Đukić – Dejanović izložila prosvetitelje Srbije na svim nivoima. „Niko se ne seća toliko nesreća za vreme jednog vezira“. Doktorka za obrazovanje, imala je manje od 2 godine da još dublje gurne prosvetu u provaliju i da ugasi svetlo bacivši nit pomirenja u isti ambis u koji je bacila i srpsko obrazovanje. Sve što je mogla da učini pogrešno, ponižavajući prosvetu, učinila je. I više od toga. Posvađala je na duže vreme najbitnije sveto trojstvo u obrazovanju:učenika, nastavnika i roditelja. Iza sebe, penzionerka u najboljim godinama sa uvek svežom frizurom (jer ju je mati tako učila, ali ne i da preispituje stavove) ostavila je:
-potpuni nedostatak dijaloga svih subjekata u obrazovanju,
-podmitljive, rasturene i (NE)reprezentativne sindikate,
-disfunkcionalni Nacionalni prosvetni savet,
-nebezbedene škole,
-neartikulisane dane u nedeljama sećanja,
-desetine neupotrebljivih dopisa, ukaza, pretnji (po principu, znaš li ti, ko sam ja?)
-izmene Zakona koji na mala vrata (ili prozor luftaš) menja poziciju veronauke u obrazovanju,
-uvela datume državne mature bez prethodne saradnje i dogovora sa akademskom zajednicom
-nacionalnu čitanku koja ne služi utemeljenju nacionalnog identiteta
-stotine učenika koji ne pohađaju nastavu od 20. decembra 2024.
-stotine nastavnika u osnovnim i srednjim školama i profesora fakulteta koji ne primaju platu,
-desetine prevaranata u Pionirskom parku pod nazivom „studenti koji žele da uče“
Ne brine prosvetne radnike što ONA odlazi, kafu „ispraćušu“ su joj davno skuvali, njih brinu dve stvari:
- Da li će Dejanovićka odgovarati i biti kažnjena za sva zlodela koja je za dve godine posejala?
- Kome je posle Slavičinog odlaska palo na pamet da posle Dejanovićke dođe jedan Dejan, i da Vuk predstavlja Vučićeve obrazovne težnje?
I vrapcima na grani je jasno kada deminutiv pređe u augmentativ, da je prosveta na ražnju. Ovaj put okretanje tog ražnja je ozbiljno zapelo, jer velosiped okreću neki ozbiljni biciklisti. Da podsetim, novu istoriju ne pišu ĆACI, već STUDENTČINE!
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodni poslanik
