Rijaliti Srbija
Sve što je lepo ima kraj, još jedna je narodna mudrost koja se u zemlji Srbiji, ovih dana, pokazuje kao fakat.
Naravno, iz ugla onih koji su proteklu deceniju u ovoj državi i društvu proveli lepo, sjajno – bajno, superiška sve lažući i kradući nemilice kao da sutra ne postoji. Reč je o bendu (bandi) naprednjaka pod kodnim imenom SNS sa frontmenom Acom Nenadjebivim.
Ali, sutra je stiglo i to je ovo danas. Ogroman broj slobodnih a nezadovoljnih i besnih građana nedeljama iskazuju protest protiv režima koji ih svojom kakofoničnom svirkom maltretira deset godina na sve moguće i nemoguće načina a onda je Firer (Acino umetničko ime, pseudonim) kao odgovor na mirne i dostojanstvene demonstracije smislio da udari kontru koncertom „najvećim u istoriji ikada“ pod nazivom: Kontramiting Nade i (neočekivano?) upropastio se do koske.
Iako je potrošio milione evara za organizovanje pomenute manifestacije odziv publike je bio loš (između 40 i 50 ‘iljada a predviđeno je bilo preko 200 tisuća).
Kao u inat tog dana kiša je lila kao iz kabla, vetar je pičio baš onako domaćinski, munje su premrežile nebo, gromovi tukli kao haubice i još svašta nešto je bilo pa su se ionako već smoreni fanovi benda SNS razbežali kud koji, kao mačke s jebišta, ne dočekavši Acikin nastup (osim najupornijih mazohista) a ovaj je, zatečen, falširao za sve pare, pokisao i simbolički i bukvalno.
I tako je „najveći u istoriji“ igrom slučaja ispao oproštajni koncert nekada (nezasluženo) najpopularnijeg benda u zemlji i okolini. Ali, i takav je bio potpuni fijasko. Ima muzičkih kao i grupa iz drugih oblasti kulture, umetnosti pa i politike koji se oproste od svojih obožavalaca, pratilaca i podržavalaca na spektakularan način koji se dugo pamti i godinama kasnije prepričava.
Ovaj naprednjački je bio sasvim suprotno od toga. Sve je zakazalo: organizacija dovođenja fukare iz cele Srbije za par „crvenih“ novčanica sa sve sendvičem i flašom vode i njihovo uguravanje u tor pred Narodnom skupštinom gde je bila bina nabudžena kao za koncert Stonsa, i predgrupe (Tipsarević, Ristovski, Dačić) koji su zvučali šuplje i niko ih nije ni slušao ali i nastup glavne zvezde koji je toliko bio ubijen u pojam zbog mnogo manjeg broja prisutnih od očekivanog da je jedva otvarao picolika usta osim kada je pljuvao u svom stilu po opoziciji i onom divnom narodu koji nije njegova publika a koji maršira za Srbiju bez nasilja, što nesretnik ne može da razume jer je On iz sasvim druge priče, jednom radikal uvek radikal, lažni patriota i fašista u duši, a koji je svakim danom u sve većim problemima uglavnom zbog neuzimanja terapije a bolest – izliv neograničene vlasti u mozak, napreduje li napreduje.
I da to ludilo ne jenjava pokazao je tako što je nastavio sa svojim nebuloznim obraćanjima u nameštenim intervjuima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (koje su, by the way, opšte dobro) u narednim danima nakon debakla a pošto je prethodno učinio ono što je godinama najavljivao a to je napuštanje mesta frontmena matične grupe i najavio osnivanje mega-benda pod nazivom Narodni pokret za državu (Srbiju) e ne bi li se oslobodio brenda SNS koji tamni a u isto vreme da pokuša da celu zemlju pretvori u jednopartijsku a svoju prćiju, ovoga puta i formalno jer već i sada liči na to, i gde svi oni koji nisu „unutra“, u tom svenarodnom pokretu, postaju izdajnici koje treba, opet po jednoj narodnoj: odvesti u lov i i – drm! ili nešto slično a efikasno.
I ponavlja stalno Aca Firer, kao pokvarena ploča, da ne da svoje najistaknutije i najdraže članove benda (bande) Gašića i Vulina, da neće potpisati da se formira bilo kakva prelazna vlada koja bi organizovala buduće izbore, kada god da budu, a koji bi bili slobodni pošteni, da je za dijalog sa neistomišljenicima nazivajući ih u isto vreme hijenama i lešinarima i da ih mrzi iz dna duše i tako dalje i tome slično.
Ali, kraj je blizu. Više ne zavisi samo od njega kako će se stvari razvijati već i od građana i građanki koji na ulicama traže pravdu, normalnu i bezbednu zemlju za sve i odlazak najgorih sa scene gde glumataju da su vlast a u stvari su samo obični razbojnici.
Sa svog oproštajnog koncerta AV nije poslao nikakvu smislenu poruku ili otpevao bilo šta a što bi bar njegovim uplašenim, ucenjenim pa i iskreno vernim slušaocima (glasačima) ulilo bilo kakvu nadu u bolje sutra iako je propali šou organizovan prošle nedelje baš pod tim sloganom i sa tom namerom, valjda.
Očekivalo se, ipak, da bar malo bude realan, dakle svestan i svoje i opšte situacije u društvu i da, makar i falš, otpeva: A sad, adio…
Nema veze, nešto slično otpevaće mu one stotine hiljada ljudi na ulicama, trgovima, mostovima Beograda i drugih gradova širom Srbije.
Bilo bi dobro da ih dobro čuje. Jer, ko ne sluša pesmu – slušaće oluju…
Piše: Dragan Karalazić