U petak je došlo do curenja amonijaka u fabricici đubriva „Eliksir“, ali se pokazalo da nije bilo odgovarajuće reakcije nadležnih organa. Građani su na društvenim mrežama prijavili da se u blizini bazena i fabrike „Eliksir“ oseća amonijak, ali u nedostatku validnih informacija štošta je izmaklo kontroli, što može da dovede i do panike. Kako je navedeno iz Centra za vanredne situacije potvrđeno je da je došlo do ispuštanja vanredne količine amonijaka u krugu fabrike, i da nije bilo ozbiljnijih akcidenata koji bi ugrozio zdravlje građana. Dve osobe su potražile pomoć lekara u Hitnoj pomoći. Među prvima o ovom akcidentu javnost je obaveštena preko portala „Podrinskih“, ali, kako često biva, na društvenim mrežama kolale su razne priče, i sa uznemirujućim sadržajima. Itekako se osetio nedostatak organizacije Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, kao i brzih i istinitih informacija preko Radio i TV Šapca. Šabac ima negativno iskustvo sa amonijakom, najviše zbog akcidenta iz 1986. godine, kada je poklopac na vagonu sa amonijakom udario u nadvožnjak, a srećom je iscurela manja količina amonijaka. U to vreme hitno su reagovale nadležne slušbe, grad je bo blokiran, a značajnu ulogu imao je Radio Šabac koji je redovno informisao javnost o ovom slučaju. A opasnost je itetako bila velika, jer se radilo o nekoliko desetina tona amonijaka, što je bilo dovoljno da od Šapca napravi Bopal. Za vreme NATO bombardovanja zbog opasnosti da se na meti nađu velika skladišta amonijaka, u Savu je ispušteno oko četiri stotine tona amonijaka.
Kao grad hemijske industrije Šabac se dugo vremena nalazio u krugu najzagađenijih gradova u zemlji. Situacija se popravila gasifikacijom toplane i indivudualnih ložišta, ugašen je pogon Cinkare, ali i danas su primetna velika zagađenja vazduha. Postoje i merne stanice, ali nekako izostaju informacije o stepenu zagađenja i mogućim opasnostima, a nedostaje i jedna ozbiljna i odgovorna organizacija u svemu tome, kao što je bila ONO i DSZ.
D.Eraković
