Ludilo koje je zahvatilo ovu našu Planetu, čini mi se da je upravo dobilo svoj vrhunac. Evropa kao kontinent je meta najžešćeg napada virusa, koji je doveo Vlade najrazvijenijih i ekonomski najmoćnijih država Starog kontinenta u stanje da reaguju najoštrije moguće. Da donesu odluke o obaveznoj vakcinaciji, o apsolutnom zaključavanju lica koja nisu vakcinisana ili o apsolutnim ograničenjima nevakcinisanih građana u pogledu rada, ali i odlaska na mesta na kojima se ljudi relaksiraju, u kafiće, u restorane, u barove, na stadione, sportske hale i slično… Kovid pasoši su postali neophodni instrumenti nastavljanja života u kakvoj-takvoj normali… Sve ove mere su izazvale revolt građana… Udareno je na njihove građanske slobode i prava, gaze im se ustavom zajemčeni oblici ponašanja i života… A onda, u besu, sledi obračun sa policijom, sa gradskom imovinom, automobilima i uličnim inventarom… Sve to će postati, siguran sam, u nekom trenutku, obračun sa vlastima, političarima i lekarima koji su se našli u najgoroj mogućoj ulozi. Između čekića države, vlasti i političara i nakovnja građana, razularenog i pobesnelog naroda… Kako će sve ovo da se u nekom trenutku prelije i kod nas, jasno je šta nas čeka…
Podeljena i posvađana Srbija, raspolućena i izmučena lažima i obećanjima, čeka da joj se dogode prolećni Izbori 2022. godine. Čeka da se nekako raspodeli kolač vlasti ili učvrsti vlast jedne grupacije i jednog čoveka, koji je preuzeo na sebe svu odgovornost odlučivnja… donošenja odluka o svemu i svačemu… Nije dobro i ne može biti dobro, ma kakve namere postojale… Ne možemo mi u Srbiji, da budemo kao noj, i da držimo glavu u pesku i ne vidimo i ne čujemo šta se oko nas zbiva, zato što je Mitrović dao gol Ronaldovom Portugalu u 90-toj minuti… A da se zbiva, zbiva se i biće sve gore. Virus koji odnosi hiljade ljudi dnevno u Evropi, a desetine u Srbiji… nekakav Minotaur koji se zove RIO TINTO i koji preti da nam oduzme sve što ovu Srbiju čini lepom zemljom, možda najlepšom… robovski odnos kineskih investitora, koji bi da svoj sistem robovlasničko-feudalno-kapitalističko-socijalističkih odnosa prenesu i u našu zemlju… medijski rat i obračun svakoga sa svakim na najgori i najprimitivnioji mogući način… pa Kosovo i Metohija… ima li kraja?… samo je deo svakodnevice rialitija koji traje u Srbiji, non stop… A oko nas, haos, zaključavanje, protesti, huliganstvo, ulični ratovi… Ko ne prepoznaje klicu neke buduće post kovid revolucije, žestoko se vara… A mi, podeljeni, posvađani i razjedinjeni… Čime pred Miloša… Opametimo se, odmah, urgentno… Čini mi se da je već kasno, za nas, za Srbiju… a možda i nije…
Sve Vas volim i pozdravljam…