Kada Ljiljana Krstić za šest meseci ode u penziju, ostaće upamćena ne samo kao jedna od omiljenih medicinskih sestara u šabačkoj bolnici, već i kao zdravstveni radnik koji je oborio rekord u dužini radnog staža – 46 godina i šest meseci. Sve ove decenije proletele su u trenu, kaže Ljiljana Krstić, a ukoliko bi joj se pružila prilika ponovo da bira, bez dileme bi isti poziv odabrala.
– U osnovnoj školi razbolela sam se od šarlaha i ležala sam na infektivnom odeljenju. Na mene su veliki utisak ostavile medicinske sestre, kako su se brinule o pacijentima, njihovo ponašanje, uniforma, bele kapice. Poželela sam da i ja budem jedna od njih. Mojoj sreći nije bio kraja kada sam se odmah posle srednje Medicinske škole zaposlila i ispunila želju iz detinjstva – priča Ljiljana.
A za ostvarenje sna nije joj predstavljalo prepreku ni stotinu kilometara od rodne Subotice kod Koceljeve do Zvornika. U Medicinskom centru u tom gradu na Drini, na internom odeljenju radila je pet godina, a zbog proširenja Službe ORL u Šapcu vraća se u grad u kom se i začela njena ljubav prema sestrinskom pozivu.
– Po dolasku u Šabac, sve vreme radila sam u istoj službi. Prvo na odeljenju ORL, a od 1990. godine u ambulanti ove službe. Toliko volim ovaj posao da sada prosto ne mogu da verujem da kroz nekoliko meseci neću više biti sa mojim kolegama i pacijentima. Brzo je sve proletelo. Tako je kada se radi ono što iskreno voliš. A kako sam postigla ovaj zanimljivi rekord u stažu? U školu sam pošla godinu dana ranije, a posle srednje Medicinske odmah počela da radim – objašnjava Ljiljana Krstić.
Poslednjeg dana marta sledeće godine, naša koleginica puni 65 godina života i stiče starosni uslov za penziju. Ljubav prema profesiji kojoj je posvetila život, prenela je i na svoje ćerke koje su obe više medicinske sestre i uspešne u ustanovama u kojima rade. Starija Jelena glavna je sestra Službe dečje zdravstvene zaštite u Domu zdravlja u Šapcu, a mlađa Katarina je zaposlena u jednoj beogradskoj privatnoj klinici.
– Mlade koleginice uvek sam savetovala da „kradu“ znanje od iskusnijih, jer sve što piše u udžbenicima drugačije izgleda u praksi. Moraju da pitaju sve što im nije jasno i da budu zainteresovane za svoj posao. A najvažnije je da nikada ne smeju da oguglaju na ljudsku patnju. I posle toliko godina nikada se nisam navikla na neke situacije. Čini mi se što sam starija, da se više potresem kada nam dođe neki težak slučaj – otkriva Ljiljana Krstić.
Zejak: Ljilju ćemo pominjati još mnogo godina
Trideset godina sam zaposlena u šabačkoj bolnici i za sve to vreme nikada nisam ni videla niti čula da je neko do penzije radio sa istom strašću kao prvog radnog dana. Ljilja je i zbog ovoga inspiracija mnogima od nas, ističe Tanja Zejak, glavna sestra Službe ORL i MFH.
– Naša Ljilja uživa veliko poštovanje i sestara i lekara i uživamo sa njom da radimo. Stalni pacijenti traže samo nju. Njeno znanje i posvećenost poslu su izuzetni. Kada ode u penziju, ime Ljiljane Krstić još mnogo godina će da se pominje u našoj službi kao jedan od najsvetlijih primera sestrinske struke. Uvek je bila uz koleginice da im pomogne, a zanimljivo je da je svega tri puta otišla na bolovanje: dva puta zbog porođaja i jednom tokom pandemije Kovida. U ambulanti gde Ljilja godinama radi u toku je smena generacija, a naš mladi kadar imao je od koga da nauči – kaže Tanja Zejak.
