Rijaliti Srbija
E, sada je i zvanično. Potpisano i pečatirano. Srbija je pod okupacijom. Vanredno stanje u ovom simulakrumu od države traje duže vreme, ličilo je (k’o bakin kolač) na propast od samog početka, pre 13 nesrećnih godina, kada su trupe novoradikala a zapravo starih fašista i nacista, lažnih patriota, četnika-početnika i velikih Srba a sitnih, pokvarenih, duša umarširale na vlast i to putem demokratskih izbora (!?).
Dešavalo se to i ranije na različitim tačkama zemljopisa, da najgori zloupotrebe demokratske procedure i dokopaju se vlasti i onda zarobe državu i društvo a osvojeno (oteto) brane svim sredstvima i po svaku cenu. Ovdašnji Firer je u fazi svog diktatorskog razvoja koja bi se mogla nazvati: Zbogom pameti. Infantilan je i smešan kao klovn u cirkusu ali baš zato i opasan kao sam đavo (setimo se onog Adolfa onomad).
Pobuna protiv naprednjačkih okupatora traje intezivno više od osam meseci, bilo je masovnih okupljanja studenata i građana (15. mart, 28. jun) u glavnom gradu a onda su se protesti proširili na celu zemlju i postali su svakodnevni. Blokiraju se saobraćajnice, institucije države (policijske stanice, tužilaštva, sudovi) i to usred vrelog leta kada se deo okupirane raje malko priupušta na odlazak preko žice, na razna mora, banje, na selo kod rođaka i kojekude da bi se koliko-toliko odmorna vratila i opet služila okupatoru ali brže, jače, bolje.
Ali, Firer i njegovi saučesnici u zločinu su se, izgleda, prevarili, građani ne odustaju od borbe, dapače, i zato sada režimske horde udaraju golom silom na goloruki narod jer to im je jedino preostalo. I kao i svaki okupator i ovaj domaće proizvodnje prelazi sve granice normalnosti i ljudskosti (sto za jednog i slične akcije koje se mogu očekivati) dajući na duže staze sam sebi autogol sa pola terena jer niko nikada nije samo golom silom i terorom sačuvao vlast pa neće ni ovaj ološ koji je već usran i upišan od straha da ne izgubi privilegije, moć i ogromne novce stečene korupcijom, kriminalom i pljačkom naroda.
Vođa organizovane kriminalne grupe je izgubio načisto kompas, ne zna gde udara, srlja iz greške u grešku. Neko je lepo rekao: ako hoće da bude Kriger dobiće Otpisane pravo u facu. I to se sada upravo i dešava. S(N)S postrojbe naoružane do zuba sa fantomkama i istetovirani k’o Politikin Zabavnik tuku sve pred sobom, devojke, žene s decom, omladinu i penzionere i sve one koji se na ulicama u protestima, u blokadama i na druge načine suprostavljaju okupatorskom režimu, tražeći slobodu, demokratiju i pre svega pravdu.
Privode i hapse protivno svim domaćim i međunarodnim zakonima i propisima, rade kako im je naređeno s vrha a na vrhu je uplašeni ludak koji misli da mu je sve dozvoljeno jer se istripovao, jadnik, da je Bog (i batina). Vreme pred nama pokazaće da li je Žvalonja u zabludi ili će biti presedan u predugoj istoriji čovečanstva iz oblasti: diktature i uveoci.
Pre neki dan bio je 7. jul Dan ustanka u Srbiji 1941. godine protiv nemačkog nacističkog okupatora i domaćih izdajnika (četnika i drugog ološa) a kojih i danas ima onoliko i to treba imati na umu. Znamo kako se ta istorijska priča završila. To što su sada i baba Simana iz Čačka, ona veštica sa Vrške Čuke i ludi Hranislav s ćoška ukapirali konačno o čemu se ovde radi je tek početak. Još će mnogo vode proteći ispod naših mostova dok ovoj pošasti ne vidimo leđa. Da je lako ne bi nas ovakve dopalo.
Ovaj narod je uvek morao da uči na sopstvenim užasnim greškama i to na teži način (a nismo bili baš neki đaci) kroz burnu istoriju pa će tako, vrlo verovatno, biti i ovaj put. Šta reći a istinski i verovati u to?
Neka bude: Smrt fašizmu! Sloboda narodu!
Piše: Dragan Karalazić
