U dvorani “Vinaver” u Biblioteci šabačkoj u četvrtak je održan prvi okrugli sto o sudbini zgrade Doma JNA u Šapcu na kome su govorili: arhitekta Aleksa Ciganović, predsednik Društva konzervatora Srbije, dr arhitekta Aleksandar Staničić i arhitekta Jelica Jovanović,predstavnici Do.Co.Mo.Mo, međunarodne radne grupe koja se bavi dokumentacijom i zaštitom građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi,dr Milan Popadić,naučni saradnik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,dr Vladana Putnik,istraživač saradnik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Radomir Lazović,predsednik Asocijacije Nezavisna Kulturna Scena Srbije.
Na samom početku je istaknuto da je građanska inicijativa najvažnija, te da bez nje nijedan objekat ne može da se zaštiti, naročito objekti koji nisu na vreme prepoznati od strane vlasti i Zavoda kao nešto što bi trebalo zaštiti. Govornici su se saglasili da je objekat Doma vojske reprezentativan primer moderne arhitekture, dobro pozicioniran, urbanistički uklopljen u gradski ambijent i da Grad nikako ne bi trebalo da odustane od njega, jer u arhitektonskom smislu predstavlja vredan spomenik Moderne u našem gradu, kao i simbol vremena u kom je nastao, a kakvih je u Šapcu malo. Zgrada je građena od 1960 do 1962. godine po projektu doktora arhitekture Vladimira Bjelikova, redovnog profesora na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
-Zgrada Doma vojske u Šapcu građena je u vreme kada je vojska imala vodeću ulogu, ona je bila nosilac te federalne države, ne samo nosilac državnosti Jugoslavije, nego i nosilac kulture. Sam taj čin građenja Doma vojske na tom prostoru naglašava kolika je važnost tog objekta, a da ne pominjem da je objekat nastao ’61- ’63, u vreme kada se gradio Generalštab- rekao je Ciganović.
Inicijatori tribine smatraju da objekat Doma vojske u pravom smislu te reči predstavlja kvalitetnu arhitekturu koje u ovo vreme „investitorskog“ projektovanja gotovo da i nema, a pogotovo ne u Šapcu, zbog čega je važno sačuvati ih. Predlog je da se objekat zaštiti, privede javnoj nameni i pretvori u dom kulture ili neki drugi prostor za kvalitetne sadržaje, uz minimalna ulaganja grada. Učesnici okruglog stola su upozorili da gubeći ovakve prostore gubimo javni prostor otvorenog ili zatvorenog tipa lišen bilo kakvog oblika komercijalizacije.
Podsetimo, protiv prodaje i rušenja Doma JNA u Šapcu angažovala se grupa od 30 arhitekata, a kasnije i umetnika i građana, reagujući na odluku Skupštine grada da se objekat Doma vojske u Šapcu proda privatnom investitoru. Apel gradonačelniku su 3. novembra prošle godine uputile arhitekte iz našeg grada, a do sada je peticiju potpisalo blizu 500 sugrađana. Planiraju da mišljenje i želju da se objekat zaštiti u pisanoj formi pošalju i republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
- D. Dimitrijević