Rijaliti Srbija
Viđu vraga su 60% glasova od 70% i kusur izašlih na izbore u Crnu Goru protekle neđelje, Jakova Milatovića momka od 37 ljeta, novog predšjednika Montenegra, drugog oka u glavi, onog što je još onomad progledalo za razliku od ovog prvog koje i dalje žmuri u mraku.
I puče puška u bratskoj nam državi i građani i građanke Brda i primorja posle više od tri decenije izabraše nekog ko nije Milo da bude na čelu te male ali vazda ponosne zemlje. Slogan, činilo se večnog, M. Đukanovića pred najnovije predsedničke izbore u C. G. bio je „Milo, nego ko“ i dobio je brzometni odgovor na ovo retoričko pitanje: Jakov, eto ko!
Pad Mila i njegove partije DPS (Demokratska partija socijalista) počeo je pre dve godine kada su na parlamentarnim izborima izgubili većinu u Skupštini, nastavilo se na lokalnim izborima prošle godine, naročito u Podgorici gde su potučeni do nogu i gde su opstruirali izbor gradonačelnika sve do ovih dana (i to upravo narečenog Jakova M.) a onda pukli kao zvečka na izborima za Predšjednika a najubedljivije baš u glavnom gradu Crne Gore.
Ni tridesetak godinica na vlasti đetića Mila nisu naučili da „ničija nije do zore gorela“ i da svemu što je lepo dođe kraj (za njega i njegove je bilo baš, baš, lepo i korisno), nije shvatio fabulu radnje a to je da mu je konačno istekao rok trajanja i da je u političku penziju trebao da ode pre nego što je neslavno izgubio poslednje izbore i to ubedljivo kao neki amater i to od čoveka koji se bio tek rodio kada je on zaseo u svoju prvu od mnogobrojnih fotelja na vlasti. Bio je Milo sve i svja u Crnoj Gori, premijer i predsednik i obratno i opet i ponovo i sada kada podvuče crtu evo rezultata: odvojio je C.G. od Srbije, priznao Kosovo, uveo državu u NATO, prevalio relativno uspešno dobar deo puta ka EU, podelio ovu malu zemlju na još mnogo manjih delova, po nacionalnoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi a pre svega po partijskoj i kriminalizovao je do krajnjih granica.
Može se, bez trunke sumnje, reći da je Milo u Crnoj Gori bio Kum-šef mafije bez obzira na zvaničnu državnu funkciju koju je u određenom trenutku obnašao. I ptice na grani su znale za njegove mutne poslove u vezi šverca cigareta, droge i koječega a njegovo lično bogatstvo raslo je do neslućenih granica – imao je (i ima) i svoju banku sa rođenim bratom a off-shore račune po egzotičnim ostrvima, bio je alfa i omega svega živog u malenoj „Crnogorici“ i mislio je (a izgledao je pametniji) da će to trajati večno.
Ali, to je moguće samo u zemlji Srbiji gde naš Predsednik vlada tako da se kraj tog zlog vladanja ni ne nazire. Kada pogleda prema Crnoj Gori i Milu nasmeši mu se brk jer zna da je on tu gde jeste tek deset godina i koji dan više a da sustigne Milov fantastičan rezultat ima fore još dvadeset minimum a ko zna, ako ga zdravlje posluži, ni zlatni jubilej nije nedostižan.
Za jun tekuće godine u Crnoj Gori su zakazani republički izbori na kojima se očekuje ubedljiva pobeda pokreta „Evropa sad“ koji predvodi Jakov Milatović i koji će u koaliciji sa drugim strankama i liderima od kojih je dobio podršku na predsedničkim izborima (Mandić, Bečić, Abazović) sigurno imati, možda i dvotrećinsku, većinu u parlamentu C.G., formirati vladu i onda ćemo videti šta će biti dalje (J.M. je bio ministar ekonomije u ekspertskoj vladi Krivokapića pre dve godine).
Milovo vreme je definitivno prošlo, partija mu odlazi u opoziciju, ovog puta mnogo slabija od prošlih izbora, a na koji način će se nove vlasti izboriti sa nagomilanim problemima u svojoj zemlji pokazaće, kao i obično, vreme. Da li će Milo kao onomad Sanader pred ulazak Hrvatske u EU zbog svojih dugogodišnjih (ne)dela koje je učinio dok je bio na vlasti zaglaviti robiju kao jedan od uslova za ulazak upravo u Evropsku uniju, pitanje je na koje će odgovor morati da daju novi ljudi na važnim funkcijama u Montenegru.
Ali, oni su bar otpočeli demontažu starog sistema a neki novi sistem će morati da bude drugačiji da bi bio bolji za sve ljude koji tamo žive. Oni u Srbiji antiprotivni kojima je čaša uvek poluprazna već su krenuli sa pričom da je Jakov „srpski“ čovek iz senke, da ga je podržala i SPC i to bez litija, da neće biti samostalan već na kratkoj uzici Službi i tako dalje i tome negativno slično a Jakov je pozavršavao najprestižnije svetske škole, govori nekoliko jezika, već je radio kao ekonomski stručnjak u eminentnim evropskim firmama (za razliku od Mila i Ace Srbina koji su i pre rođenja, još u stomaku majke, bili političari) i prepoznat je baš u toj Evropi kao budući lider koji nije opterećen prošlošću, koji misli i govori o ekonomiji na prvom mestu i boljem standardu građana a što su ovi i prepoznali i podarili mu svoje glasove na predsedničkim izborima.
Mi, u Srbiji, možemo samo da gledamo, trepćemo ili bečimo očima ka bratskoj susednoj zemlji, sa čežnjom i ljubomorom jer smo čak i ovako nesvesni svesni da su crnogorski građani mnogo bolji, pametniji i efikasniji od nas, koji se trude i uspevaju da promene na bolje stvarnost u državi u kojoj žive. Tamo su se neki novi, mladi, ljudi angažovali u politici i javnom prostoru u borbi za svoju i budućnost svojih potomaka ali ne tako kao što to čini većina i mladih i starih u Srbiji da blebeću preko društvenih mreža, da se junače braneći Kosovo i iskazuju ljubav prema zlikovcu Putinu sve na divanu čibuk pušeći a potpuno su nespremni i nezainteresovani za bilo kakvu pravu akciju bilo na ulici ili na izborima, već stvarno u realnom vremenu i prostoru.
I zato će ovaj naš Šef mafije AV vladati još sto godina (verovatno i koji dan duže) jer On nije predsednik svih građana i građanki u Srbiji, jedne normalne, demokratske, države već Pastir – mesija koji vodi svoje ovce u 3LPM a ovce k’o ovce bleje li bleje, zadovoljne mrvicama sa trpeze Gospodara i njegove kriminalne svite.
Nije lako biti ni najgori od sve dece ali nama srbijancima i pripadajućim nam manjinama je pripala takva čast i ne možemo pobeći od toga. Sve što imamo i nemamo smo zaslužili ali nekog Jakova bogami nismo. Nemojte misliti o tome, ne vredi.
Prošla baka s kolačima. Oj-ha!
Piše: Dragan Karalazić
