Veroučitelj u Mačvanskoj srednjoj školi Nikola Milošević za „Podrinske“
Budući da je Sovljak jedino selo bez pravoslavne bogomolje u Bogatiću, opštinsko rukovodstvo prepoznalo je želju meštana da se u tom mestu podigne crkva. Ranije je bilo reči o tome da bude sazidana od tvrdog materijala, ali je zajednički interes pronađen u tome da to bude crkva brvnara (daščara). Njen turistički potencijal prepoznat je u ambijentalnoj celini sa Etno parkom i očekuje se da će privuci mladence da se tu venčaju.
-Ljudi koji cene istoriju Mačve i našeg naroda, možda požele u sklopu Etno parka u Sovljaku da i tako jednu crkvu koja odiše jednim starim duhom i starijim načinima gradnje posete i u njoj obave neki crkveni obred. Imali smo prilike po Mačvi da vidimo da se grade velike, megalomanske crkve. Najpre se čeka sa završetkom izgradnje, pa kad se završi, crkva zvrji prazna. Lepota hrama ne treba da bude u materijalu i veličini njegovih dimenzija, nego u veličini srca i lepoti duša tih ljudi koji će u njega dolaziti- ističe veroučitelj u Mačvanskoj srednjoj školi Nikola Milošević, koji je Sovljačanin i posebno ga raduje što će stanovnici tog mesta dobiti crkvu.
U samom Sovljaku 2014. godine su bila dva venčanja i nakon toga samo još jedno. Iako sve manje mladih ostaje u selu, uvek ohrabruje lep primer onih koji se odluče da obnove domaćinstvo i preuzmu inicijativu u svojim kućama uz podršku roditelja.
-Sad imamo Sovljačane voćare, poljoprivrednike koji primenjuju savremenije metode rada i žele da ulažu u proizvodnju. Drago mi je pre svega što vidim da dobijaju i podršku od roditelja, koji prepoznaju da je došlo do smene generacija i prepuštaju im posao oko imanja. Hvala Bogu, ima i mladih ljudi koji rade na strani, ali se drže sela, nisu se distancirali. Proveo sam osam godina u Beogradu, što u srednjoj bogosloviji, što na fakultetu. Za srce mi je prirasla Mačva, sve vreme sam sanjao da se vratim u Sovljak i nekima je to neshvatljivo- priznaje Milošević i dodaje da će mogućnost zaposlenja mlade zadržati u selu.
Finalista „Slagalice“
Milošević je svoj kraj reprezentovao na veoma zanimljiv način, plasmanom u finale popularnog televizijskog kviza „Slagalica“. Po želji majke, koja je pre pet godina preminula, prijavio se za učešće u ovom intelektualnom nadmetanju, koji godinama unazad okuplja veliki broj gledalaca pred televizijskim ekranima. Pet godina kasnije usledio je poziv koji je u prvom trenutku primio s nevericom, pomislivši da je u pitanju šala. Iako ga je sedam pobeda dovelo do finala, poražen je od, kako kaže, boljeg suparnika.
-Ne može svako da bude prvi, moramo da se pomirimo s tim da postoje i uspešniji ljudi u našem životu. Protivnica je bila bolji takmičar. Naravno da je u igri primarno znanje, ali važni su i faktor sreće i intuicija. Inteligencija igra veliku ulogu, pogotovo prilikom igara kao što je „Slagalica“. Mislim da je tu podjednako koliko načitanost, tj. fond reči koje znamo, važna i sposobnost opažanja koja proizlazi iz inteligencije. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo- ističe on.
Na zasadama voća pre dve godine jedan čovek je uposlio dvadesetak ljudi, koji su vrlo zadovoljni što su dobili priliku da rade.
-Pre svega verujem da je zapošljavanje prioritet. Važna je neka vrsta podrške lokalne samouprave i države, koliko su u mogućnosti, budući da živimo u teškom vremenu, ali lepo je videti da konačno prelazimo tu neku fazu gde očekujemo od države da nam sve obezbedi. Sovljak je u velikoj meri bio začauren, zatvoren. Ohrabruje svest mladih da ne mogu da žive od jednog posla, oni počinju da preuzimaju inicijativu, te gledaju da nađu dodatno zanimanje i pokazuju da su vredni- podvlači Milošević.
Sovljak je mesto sa velikim intelektualnim potencijalom. Odavde potiče nekoliko lekara specijalista mladih ljudi, slikar Željko Dragićević, oficiri, farmaceuti, uspešni ljudi iz različitih branši koji ostaju koliko- toliko vezani za rodno mesto. Veroučitelj posebno ističe Stefana Dragićevića koji je prošle godine među deset u Srbiji dobio stipendiju „United World College“ i izabrao Nemačku za nastavak školovanja, gde sad i boravi. On će, smatra, na najbolji mogući način reprezentovati ne samo Mačvu i Sovljak, već i Srbiju. Selo treba da se raduje zbog ljudi koji u svojim profesijama briljiraju u Srbiji i u svetu.
Sovljak je u jednom trenutku imao četiri profesora u Mačvanskoj srednjoj školi- tri profesora kulinarstva i jednog veroučitelja. Kao sekretar Odbora za veronauku, iznosi podatak da 82 posto dece u Eparhiji šabačkoj pohađa veronauku i takav je procenat na nivou Mačve, 80- 85 posto, u zavisnosti od škole.
-Trudimo da napravimo takav raspored da deca mogu da pohađaju i časove građanskog vaspitanja ukoliko su zainteresovani. Ja sam pre svega verujući čovek. Nekada su naši stari po doseljenju na neke prostore prvo probadali krst i smatrali to mestio saborištem. Nisu prvo kopali ni bunar, ni bilo šta drugo što bismo smatrali prečim. Kada ljude okupi vera, čudesne mogućnosti mogu da se izrode- zaključuje Milošević.