Povodom veka od oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu
Povodom stogodišnjice od oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu u petak je održana svečana sednica Skupštine grada Šapca. Prisutnima su se, pored predsednika Skupštine grada Nemanje Pajića, obratili i dr Sanja Petrović Todosijević sa Instituta za noviju istoriju Srbije, autor romana „Veliki rat“, književnik Aleksandar Gatalica i profesorka na Univerzitetu Makedonija u Solunu dr Stavrula Mavrogeni.
Hor Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ otpevao je himnu Srbije „Bože pravde“, a Pajić je otvarajući sednicu istakao da je taj skup prilika da se izrazi duboko poštovanje precima i pošalje poruka svog vremena, koje se suočava sa mnogim izazovima.
Istorija koja obavezuje
-Vrednosti na kojima je izvojevana sloboda i nastao novi život su temeljne vrednosti društva. Zato je, u svakom vremenu, pa i danas, kada se mnoge tradicionalne i temeljne vrednosti dovode u pitanje i kada su mnoge podložne različitim vrstama revizije, važno podsetiti, očuvati ih i razvijati. Danas je, verujem, više nego ikada, važno da ukažemo na značaj međusobnog uvažavanja i poštovanja, očuvanja ličnog integriteta i nacionalnog identiteta. Vek koji je protekao od oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu bio je vek ne malih izazova, pretnji i novih stradanja- istorija se često ponavljala i upravo ta činjenica nas obavezuje da čuvamo sećanje, pamtimo, ali i da iz istorije učimo- podvukao je predsednik Skupštine grada Šapca obraćajući se prisutnima.
Na ovom prostoru dogodila su se neka od najvećih stradanja u Prvom svetskom ratu, a Šabac je po stradanjima nazvan srpskim Verdenom i nagrađen potom mnogim ordenima koji nisu mogli među žive da vrate sve poginule, podvukao je Gatalica. Šabac se, baš kao i Beograd, kao pogranični grad, prvi našao na udaru austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu.
-Danas se moramo pitati kako je taj seljak 1918. godine mogao da napusti porodicu, ženu, decu, nejač. Niko ne može biti heroj ako čvrsto ne zna da brani nešto svoje. Ne možemo braniti nešto zajedničko, neodređeno, nešto što pripada nikom i svima, jer u tom slučaju nije nam tako lako da donesemo odluku da položimo svoj život za to. Život polažemo braneći svoje najbliže, ono što nam najviše pripada. Onaj ko je stajao na braniku Cerske bitke znao je da mu se iza leđa nalaze sela, njihove žene, majke, deca, oni koje treba zaista da brane. Nadam se da to znanje šta je naše, zašto smo takvi kakvi jesmo, sa svim svojim vrlinama i manama, da nam to neće biti potrebno da skinemo bele košulje i crne kravate i obučemo uniforme, ali se isto tako se nadam da, ako bude bilo ikakve pretnje ikada, da ćemo znati zašto to činimo, kao što su i naši preci to znali- poručio je Gatalica.
Šapčani se odužili stradalima
Šabac i Šapčani su se na neki način odužili onima koji su stradali u Prvom svetskom ratu, a koji su bili iz Šapca, navela je dr Petrović Todosijević.
-Godine 1934. u porti šabačke crkve, koja je i sama bila živ spomenik stradalima u Prvom svetskom ratu, podignut je velelepni spomenik čijem su otvaranju 1934. godine prisustvovali tadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve, kralj Aleksandar prvi Karađorđević, predsednik Vlade, mnogi ministri, narodni poslanici, predstavnici vojske. Sam spomenik se nalazi na mestu na kom se nalazi i spomen- kosturnica u kojoj su pohranjeni posmrtni ostaci 157 Šapčana čija su tela ekshumirana posle Prvog svetskog rata iz grobnice koja se nalazila iznad crkve- rekla je naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije.
Svečana sednica Skupštine grada Šapca održana je u prisustvu velikog broja gostiju- predstavnika državnih organa, verskih zajednica, ustanova, institucija. Grad je u Prvom svetskom ratu izgubio više od polovine stanovnika, 1914. godine imao je 14.500 a kraj rata je dočekao sa 6.000. Deo zarobljenih stanovnika austrougarska vojska mučila je i ubila u porti crkve, a crkvu je spalila, kao i biblioteku sa knjižnim fondom. Zbog masovnosti zločina nad stanovništvom koje je pružalo otpor okupaciji, Šabac je nakon rata prozvan „Srpski Verden“, a grad je odlikovan Francuskim ratnim krstom sa palmama, Ordenom Čehoslovačke republike i Karađorđevom zvezdom.
D.Dimitrijević