Redovnu sednicu Skupštine Gradskog udruženja penzionera grada Šapca otvorila je predsednica ovog udruženja, Jelena Kojić, koja je pozvala sve prisutne da minutom ćutanja odaju počast svim penzionerima koji su preminuli između dve sednice Skupštine.
Pored članova Skupštine sednici su prisustvovali i: Dušan Nikolić, Nikola Mitić, Marjan Dukić, Milutin Obrenović, Miroljub Merdović i Ljubica Jekić koji su imali pravo da učestvuju u raspravi ali ne i u glasanju.
Predsedsednica Skupžtine pozvala je prisutne da izaberu radna tela i na preporuku Izvršnog odbora predložila da u Radnom predsedništvu budu: Jelena Kojić, predsednica Gradskog udruženja penzionera grada Šapca, Milan Jokić, predsednik Nadzornog odbora, Živanka Gmitrić, potpredsednica Gradskog udruženja penzionera grada Šapca, Darinka Dara rajčić, član Izvršnog odbora i Ranko Đurašković, član Izvršnog odbora koji je trebao da bude i predsedavajući radnog predsedništva.
Za članove verifikacione komisije predloženi su: Radovan Savić, Milka Jakovljević i Zdravko Ivanović, članovi Izvršnog odbora. Za zapisničarku predložena je Zagorka Bošković, sekretar Udruženja a za overivača Ranko Đurašković.
Pre izglasavanjaradnog predsedništva za reč je javio Stevan Matić koji je osporio izbor radnog predsedništva iz razloga što se radno predsedništvo bira samo kad je Izborna skupština a koko to ova nije onda sednicom predsedava predsednica udruženja. On je, takođe, predložio da prva tačka dnevnog reda bude usvajanje Zapisnika sa prethodne sednice, da druga tačka bude usvajanje Izveštaja o radu za 2024. godinu i Plan rada za 2025. godinu, da treća tačka bude žalba jedne grupe penzionera, koju je Matić potpisao, a vezana je za odluku da se sala penzionera ne može ustupati za sastanke u političke svrhe.
Usledila je potom desetominutna pauza kako bi organi udruženja odlučili o primedbama Stevana Matića. Posle pauze konstatovano je da je Stevan Matić bio u pravu da sednicom predsedava predsednica Udruženja. Ona je potom pročitala Dnevni red: 1. Razmatranje izveštaja i usvajanje Verifikacione komisije, 2. Razmatranje izveštaja i usvajanje izveštaja za prethodnu godinu, 3. Izbor jednog člana u Izvršni odbor, 4. Tekuća pitanja.
Za reč se ponovo javio Stevan Matić koji je zahtevao da se u dnevni red uvrsti i njegov predlog za izdavanje sale za sastanke PUPS-u ali je ovaj predlog, posle burne rasprave odbijen i predloženo je da se o njemu rasmatra u okviru tačke „tekuća pitanja“. Posle usvajanja Dnevnog reda konstarovano je da sednici, od 70 članova Skupštine, prisustvuje 43 člana dok je 27 dosutno.
Međutim, posle problema koje je predsednica imala u vođenju sednice zbog zdravstvenih problema predsedavanje je preuzeo Ranko Đurašković kao njen pomoćnik.
Predsednik Nadzornog odbora podneo je izveštaj o radu za prethodnu godinu i osvrnuo se na finansijsko poslovanje za koje je konstatovao da je bilo veoma uspešno u da je Udrženje pozitivno poslovalo. Ukupan prihod je bio 29.432.000 a rashod 26.764.000 što znači da je ostvaren prihod u poslovanju. Istaknuto je da je u stavci prihoda najviše učestvovalo snabdevanje članstva ogrevnim drvetom kao i članarine.
Nakon podnošenja izveštaja usledila je duga rasprava koja se odnosila na cenu ogrevnog drveta i o tome da li Udruženje, koje je neprofitabilna organizacija, treba da prihoduje od prodaje drva kao i da je cena drva bila previsoka. Takođe primedbi je bilo i na izdavanje časopisa „Treće doba“ ali je na kraju ovaj izveštaj većinom glasova usvojen.
Ipak najviše „bure“ bilo je diskusijama po tačkom „Tekuća pitanja“. Stevan Matić je, nezadovoljan odlukom da se sala ne izdaje za sastanke političkim partijama, naširoko i nadugačko objašnjavao koju je korist Udruženje penzionera imlo od PUPS-a ali je ipak prevagnulo mišljenje da to nije dobro i predlog da se članovima PUPS-a omogući održavanje sastanaka u sali Udruženja odbijen.
Veliku polemiku izazvala je i kritika Marjana Dukića na rad rukovodstva Udruženja na to što još uvek nije pokrenut proces da se zgrada u Karađorđevoj ulici, koja je, trenutno, u posedu Miroljuba Kurtovića vrati penzionerima. Dukić je podrobno objasnio sve ono što je u proteklom periodu istražio u vezi sa ovom zgradom i kako je dokazao da Kurtović nema pravo na tu zgradu sa čim se složio i Stevan Matić. Konstatovano je da ta zgrada nije mogla da bude predmet restitucije i da rukovodstvo učini sve kako bi se zgrada u Karađorđevoj vratila penzionerima.
