U Bogatiću je održan veliki svenarodni protest protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra verovatno najmasovniji skupu tom mestu .
Prisutnima se prvo obratila Lea Živanović, učenica četvrtog razreda Karlovačke gimnazije iz Dublja.
-Nisam zamišljala svoju budućnost u zemlji deponija i stranih rudnika, kineskih fabrika i zidarskog nebeskog rugla. Slušam kako moji vršnjaci žele da odu odavde jer im je dosta nasilja, loših međuljudskih odnosa prouzrokovani radom loših političara i vlasti u poslednjih 30 godina.
Pametna društva ulažu u zdravu hranu, čistu vodu i zdravu sredinu, u mladost i znanje. Ali većina stvari ovde nije u redu jer kod nas ulažu u ružne zgrade, ruše stare mostove i lepe stare objekte. Pričaju o strašnim stvarima i prodaju nam priču o blagostanju i lepoti rudnika. Nisam više mala i znam da to nije ono što želim.
Ne trebaju nam rudnici. Ne dajimo novac stranim firmama, podržimo našeg seljaka, podržimo našu zemlju, sapasimo sebe i naše đake na brdovitom Balkanu, da ostanemo tu, živimo radimo i stvaramo.
Stop rudarenju i nasilju u srbiji – kazala je Lea.
Potom se prisutnima obratio, Dragan Isailović, uspešni takmičar u kvizovima ali i priznati stručnjak u oblasti voda i vodnog potencijala:
– Prema analizama koje se redovno rade od strane referentnih institucija bunarska voda na izvorištu u Banji Koviljači je potpuno prirodna upotrebljiva za piće. Ista situacija je i u bunarima u Prnjavoru i izvorištima u Bogatiću i Tabanoviću. Međutim, voda kao idealan rastvarač je podložna zagađenju i dovoljna je jedna neopreznost da se ta voda zagadi.
Krajem sedamdesetih godina jedna renomirana svetska kuća uradila je studiju o tome kakve su potrebe ovog našeg regiona za vodom. A u toj studiji se navodi da je eksploatacioni potencijal Mačve 4.000 litara u sekundi, što znači da toliko vode može da se crpi, a da ne padne nivo. Drugi bitan podatak je koliko je potrebno vode ovom našem regionu? Kada bi svi bili priključeni na vododov našem regionu bi trebalo 2.000 litara u sekundi. To znači da je 2.000 litara u sekundi višak i to višak jedne perfektne vode koja može da se flašira. Sa 2.000 litara vode u sekundi za 24 sata može da se iscrpi 172 miliona litara vode, sa dnevnom potrebom od dve litre ova količina vode bi bila dovoljna za 86 miliona ljudi. Finansijski efekat od flaširanja vode na ovaj način bio bi 12,5 milijardi evra.
Drugi resurs je geotermalna energija. Osamdesetih gorina Rudarsko tehnološki fakultet je radi istraživanja na teritoriji Mačve urađeno je pet bušotina i tu se stalo. Eksplatacioni potencijal tih pet bušotina, na godišnjem nivou, je ravan 20 miliona litara nafre ali 40 godina ta energija, oko 400 miliona evra, odlazi u prazno. Najdublja bušotina je „Jokin grab“, duboka je 618 metara ima 78 steni i ta voda bi mogla da se koristi za proizvodnju električne energije. Inače energetski potencijal tih bušotina procenjen je na, između, 150 i 750 megavata.
Treći resurs je proizvodnja organskog povrća u staklenicima. Sa ovom energijom mogli bi da se greju staklenici na 500 hektara.
Ukupan potencijal Mačve od pomenuta tri dobra, izražen u parama je oko 13,2 milijarde evra, 20,2 posto srpskog BDP-a, odnosno sa 1,8 odsto obradive površine Srbije može da se realizuje 20 odsto republičkog BDP-a.
Međutim, moj strah je što smo kao narod jako skloni podelama. Ne treba nam da se sada delimo na poziciju i opoziciju. Ovde politika ne sme da meša svoje prste jer ako tako ne bude bićemo kao mnoge civilizacije koje su danas bivši narodi – poručio je Dragan Isailović.
Sledeći govornik bio je mr Dušan Tufegdžič, poljoprivrednik iz Štitara:
-Sve sam mogao očekivati ali da ćemo doći u situaciju da štitimo sebe od samih sebe i ove vlasti nisam očekivao. Ova izdaja koja nam se sad sprema je nezapamćena u našoj istoriji. Posledice ovakvog rudarenja su katastrofalne. One dosežu milione godina. I, naravno, mi im to nećemo dozvoliti.
Jedna Danska, kojoj Bog nije dao ništa od onog što je dao Mačvi, u poljoprivredi i prehrambenoj industriji ostvaruje negde oko 28.000 evra po hektaru. Mi ostvarujemo dve. A sad ako bi pomnožili ove obradive površine u Mačvi sa tim prihodom došli bi do cifre od pet milijardi evra prihoda godišnje.
Za razliku od onoga što je pre neki dan rekao onaj koji ništa ne radi po Ustavu da se ovde ne radi o kopanju i zdravlju ove se baš radi o zdravlju ljudi. Ovde je stvar i 300.000 ljudi koji žive u Mačvanskom okrugu. I o tri miliona ljudi koji žive na 200 kilometara od potencijalnog rudnika i kojima bi ruže vetrova donele sve ono sa jalovišta. Zato moramo pružiti podršku ljudima iz Jadra da istraju u nameri da sačuvaju svoju zemlju – kazao je Tufegdžić.
Sledeći govornik, kako su ga najavili, bio je mačvanski „Robin Hud“ koji se bori za prava poljoprivrednika, Milan Pajić.
-Svakim danom je sve gore i gore. Zato smo ovde da branimo svoj kućni prag, svoju decu, svoju unučad. Nad nama se nadvilo mnogo dželata. Ovo je zemlja gde vladaju dželati. Obukli su razne haljine, imaju ih u svim bojama, od belih, crnih, zelenih, plavih. Došlo je vreme da im skinemo ta odela. Mora da se shvati da je seljak u ovoj državi najbitniji. Ako stanemo sa proizvodnjom hrane stalo je sve. To se videlo naročito kad je bila korona. Ovo je naša poslednja bitka. Ako izgubimo ovu bitku izgubili smo i našu decu, našu unučad, sve smo izgubili. Uzalud naše kuće, uzalud sve. Sve ovo što imamo možemo da bacimo – zaključio je Pajić.
Na kraju okupljenima se obratio i Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar“:
-Večeras mi je srce kao kuća kada vas vidim u ovolikom broju. Srbija se budi. Jedan po jedan grad, jedna po jedna opština. Jer zajedno smo mnogo jači. Nad nama se nadvilo zlo od koga se moramo odbraniti. A tom zlu prvi saradnik je Vlada republike Srbije. Mi smo pre nekoliko dana doživeli izdaju, potpisana je okupacija od strane premijera Miloša Vučevića. On je potpisao Uredbu kojom se oživljava Prostorni plan posebne namene Projekta Jadar. I na svim instagram profilima ministara oni reklamiraju Rio Tinto. I svima nam je jasno na čijoj su strani.
Dali smo im rok do 10. avgusta, sat otkucava, još 13 dana a posle tog 10. avgusta kakvi budemo bili takvi ćemo biti doveka. Mi nemamo pare, avione, kaione i rezervne države ali neka zapamte svi oni koji su bliski vlasti da je avion mali i ne može mnogo da stane u avion.
Pratite naše akcije i pridružite nam se jer zajedno smo jači. Ako ovu bitku izgubimo nećemo postojati – poručio je Kokanović.
Okupljeni su potom krenuli u protestnu šetnju od centra ulicama Bogatića, koja se završila ispred hotela u ulici Vojvode Stepe.
Predstavnici grupe građana „Pobeda za Mačvu“ prikupljali su potpise za peticiju za zabranu iskopavanja bora i litijuma u Srbiji. Plan je, navode, da prikupljene potpise predaju lokalnoj samoupravi i zatraže da Deklaracija o zabrani iskopavanja bude stavljena na dnevni red Skupštine Opštine Bogatić.
