GRADSKI ODBOR ZAJEDNO ZA SRBIJU ŠABAC
Prošla je godina u kojoj Šabac više nije prva varoš Srbije. Više nismo grad koji dobija nove trgove, slavi znamenite Šapčane, koji se ponosi kulturnim sadržajem. Ne obogaćujemo naša šetališta na Savi i Letnjikovcu, nego zarastamo u travu. Duboku travu koja postaje korov tako da se ponegde ni staze više ne vide. Kažu ljudi, pojavile se i zmije! Uz to, sve više trešti neka druga muzika. Nema radova, treba da predsednik poželi da se provoza do našeg nekog sela, pa da se asfaltira deo puta.
Zato smo naprasno postali grad budućnosti. Imamo zaista obećanja u ovoj godini, da će Šabac biti grad u budućnosti. I u skladu sa ovim sloganom, na trgu od stare fontane, postade fontana budućnosti. Jeste da je vrućina, ali fontana će nas u budućnosti da osvežava. Dobili smo i travnjak budućnosti na tek pošumljenoj Dudari, koja je, da se podsetimo bila đubrište. Ako prošetate, tamo je trava ubijena. Žuta! Ni stabla više ne listaju. Ali, u budućnosti, tamo će opet nići zelena trava. Za koju se nadamo da neće biti ponovo korov visine dva metra, kakav je bio pre desetak dana. Za sada daj bar da nikne. U budućnosti, naravno. Prošle godine je zasijala Benska Bara. Sređeni su kolovozi i trotoari, na desetine fasada su obnovljene uz značajno manje račune za grejanje. Logično je bilo da se isto dogodi i na Trkalištu. Za sada – ništa. Čeka se budućnost. Nakon nekoliko bezrazložno posečenih zdravih stabala, ljudi se uplašili da stvarno ne nastave sa radovima. Srećom, biće deo projekta grada budućnosti. U budućnosti će početi i radovi koji su baš trebali odmah da krenu, oko rekonstrukcije zgrade JNA, kao i proširenje parking mesta u gradu. To je obećano još u budžetu kao prva budućnost koja treba da nam se desi. Kad nema nešto drugo, hajde da bar dočekamo taj autoput koji je dogovoren mesecima pre izbora. Tad će možda doći i predsednik, a to se čeka, jer on kad dođe, sve počne da cveta! Bez njega ne valja ni počinjati, mogao bi nešto nezgodno da pita, da se naljuti što radimo na svoju ruku.
Svetla budućnost je ta u koju svi gledamo. Nažalost još nije počela kada je u pitanju izgradnja kvantaške pijace. Dok smo bili prva varoš Srbije, urađen je projekat i svi infrastrukturni radovi, a onda je nešto stalo. Nema hladnjača koje su planirane za naše voćare i povrtare. Trule stotine tona najkvalitetnije trešnje ovih dana jer otkupa nema. Crvene se stabla od trešnje koja se ogrozdila, jer ljudi ne vide račun da beru. Tuga. Znam da u Grčkoj kilogram košta u prodavnici četiri evra. Kod nas prođite kroz Pocerinu, gazda će vam dati džabe, samo ako hoćete da berete. Tužno mu je gledati da truli neobrana. Propale pare, trud i znoj. Ali nada umire poslednja. Počeli smo kvantaš, sad je malo stalo, ali imaćemo ga – u budućnosti.
Desilo se još jedno čudo: hleb poskupeo, a pšenica pojeftinila. U budućnosti će biti valjda obrnuto.
Na kraju, ministarka je u Šapcu najavila da ćemo moći da uz pomoć države i opštine jeftinije zamenimo dotrajalu stolariju. Da manje plaćamo grejanje i pomognemo da i vazduh bude čistiji. U Šapcu je izgleda vazduh čistiji nego na selu, pa će radove izvoditi samo seoska domaćinstva. A sa malo planiranih para, obradovaće se tek poneka. Ali to je samo početak. Svi ćemo mi imati kvalitetnu stolariju. Samo da dočekamo tu budućnost u kojoj će Šabac postati grad!
