Rijaliti Srbija
Trobojkom zaogrnut kao plaštom
Stoji čarobni ružičasti breg
Letnje je doba ali u srcu i s maštom
Ćutimo zimu, led i sneg.
Ovo je odbrana i poslednji su dani
Carstva zla dok krvari polako
Veliki šef se sopstvenim lažima hrani
A Gospodar udara ritam : samo tako, samo tako.
Ali, ljudi su došli, ima ih k’o mrava
Pred kuću zločinca da mu kažu : Dosta je bilo!
Tek će da te zaboli luda glava
A java će postati ono što se samo snilo.
Crni Željko, kvazinaučniče pokvareni i ludi
Sudbina ti je namenila prugasto odelo
A ti na bar na kraju čovekolik budi
Pa sam sebi održi slovo i opelo.
Aca, tvoj pajtos, će dati sve od sebe
Da tvoj brod ne potone jadno
Ipak, na koncu, ma ko njega jebe
Jer, tebe će ribe da izgrizu ‘ladno.
To će biti rijaliti kome nema ravnog
Nema nagrada i iz kuće se odmah leti
Publika je iz nekog vremena davnog
Sada nema nikog da se tvojih dela seti.
„Željko, lopove“!, „Vučiću, odlazi“!, to narod traži
Na ulici i svuda gde pameti i hrabrosti ima
Dobrim je ljudima dosta naprednih obmana i laži
I letnjih šema – neka bude našeg nezadovoljstva zima!
Piše: Dragan Karalazić