Ko se duri u srpskoj „demokratiji“
Nije se još desilo da premijerka, ustavno najača politička figura Srbije, komentariše sutrašnji broj dnevnog lista, u ovom slučaju lista „Danas, a sve u odbranu lika i dela sina predsednika države Aleksandra Vučića, Danila. Upitala je premijerka Brnabić kako je redakcija ovog lista mogla znati zbog čega mu je zabranjen ulazak u Crnu Goru, kad to niko nije znao. I kako je to navedeno u listu:“Zbog navodne povezanosti sa nivijačkim grupama“. To za mnoge obaveštenije u Srbiji i nije neka nova informacija, jer ta povezanost predsednikovog sina sa problematičnim navijačima traje godinama. Na primer od fotografisanja sa navijačima na Svetskom prvenstvu u Rusiji, ali koji imaju debele dosijee. Pa fotografije sa navijačima Patizana i njihovim vođom Acom Rošavim, za koga predsednik kaže da nije problematičan, “nije nikoga ubio”. Tom prilikom pred novinarkom KRIK-a ubrzo su se pojavili pripadnici neke tajne ili javne službe, tražili da izbriše snimak… Suđenje bandi Veljka Belivuka pokazaće koliko je bilo povezanosti navijača sa državnim službama. Najnovija upitanost je zašto je Danilo Vučić išao na utakmicu „Rada“ u pratnji BIE. Doduše, predsednik je promptno reagovao i rekao da je u pitanju bila“škoda“, a ne neki bešnji automobil. Najčudnije u svemu ovom je da premijerka na vrlo gledanoj TV PINK, u Hitu nedelje, pred milionskim auditorijumom, brani predsednikovog sina od „napada“ u malotiražnom listu „Danas“. S obzirom da ga predsednik, barem javno, ne čita, onda otkud pomama da se onda tako neznatan list od vrha vlasti satanizuje. I to nije prvi put, već mnogo puta informacije i stavovi u njemu su zasmetali vrhovnicima vlasti, a da to ničim nisu demantovali, kako to Zakon nalaže. Uostalom, oni se zakona i ne drže, a pogotovo Ustava i Zakona o javnom informisanju. Ne drže se ni Medijske strategije, nešto što bi donelo barem privid da se profesionalni mediji ne optužuju za mržnju, plaćeništvo, opozicionartsvo, a bez priloženih validnih dokaza. Simptomatično da opet izbija nepopravljiva omraza vlasti prema „Danasu“, a podsećanja radi to je list najviše kažnjavan u vreme dok je Vučić bio ministar informisanja, čak 19 puta drakonskim kaznama, praktično bez prava žalve pred prekršajnim sudijom. Takođe je bila zabrana štampanja „Danasa“ u Srbiji, pa je to organizovano stazama i bogazama od Crne Gore do Srbije. I sve to nije bilo dovoljno, a primera radi „Danas“ je nagrađen od Press instituta u Beču a bio je i list godine po izboru pariskog La guide de la press. I kad se pronikne malo dublje, od svih dnevnih listova u Srbiji, „Danas“ je jedini ostao profesionalan, što znači da postavlja pitanja koja su od značaja za društvo i građane, a ne da bude transmisija vlasti. Ova vlast jedino zna da kupovinom, kao što su to brojni drugi mediji, ili pretnjama, ucenama, zabranama uređuje medije. Primera radi Savet za štampu, kao meritorni organ novinarstva, konstatuje da tabloidi kao Alo, Informer, Srpski telegrefa, oko hiljadu puta godišnje se ogreše o kodeks novinastva. S druge strane premijerka se nije toliko držala važnije teme, a to je da na Samit demokratije u Vašingtonu , nije pozvana delegacija iz Srbije. Više se toliko i ne prikiriva da ovde u Srbiji i nema demokratije, jer ako nema višestranačja u Skupštini, ako se izbori grubo kradu uz pretnje i ucene, ako Ustavni sud i pravosuđe ne radi svoj posao, kao ni državna tužiteljka Zagorka Dolovac i policija, onda postoji i nedvosmislena veza između kriminala i vlasti. O tome svedoči Jovanjica, Beograd na vodi, Krušik, javne nabavke sa poznatim jednim učesnikom, i mnogo još afera koje nisu razrešene niti ima naznaka da hoće, upravo zbog nedostatka tog demokratskog potencijala društva. A da se stvari usložnjavaju primer je da predsednik Vučić uzvrati kontratužbama opozicionarima Bošku Obradoviću i DRaganu Đilasu, iako se nikad nije pojavio na sudu. Sudovi zapravo štite Vučića, jer je, na primer, Boško Obradović prvostepenom presudom dobio materijalnu odštetu od predsednika države da nije „lopov i fašista“ , ali sad predsednik prolongira ovaj već izgubljen proces. Tek posle tri i po godine održano je prvo ročošte po tužbi Vuka Jeremića gde ga je predsedik Vučić nazvao „vođom kriminalne bande“. Za Dragana Đilasa usledila je kontratužba da je rekao za predsednika da je neuravnotežena osoba. I tako dalje, da je pravde i vladavine prava, to bi se završilo na sudu, gde bi se pojavili relevantni dokazi kao i stručne ekspertize. Ovako toga nema, a desilo se da je, na primer, do sada Šapčanka S.J.A. osuđena na šest meseci zbog navodne pretnje predsedniku, a posle je smeštena u ustanovu zatvorenog tipa. Naravno, protivzakonito, jer da bi ta pretnja bilo ozbilno tretirana morao bi i onaj kome se preti da se pojavi na sudu. Ovde toga nije bilo.
D.Eraković